Na pojavu demencije utiče više faktora, a nova istraživanja pokazuju da jedna loša navika ima posebnog udela u tome…Broj slučajeva demencije se ubrzano povećava, a procenjuje se da će se do 2060. godine taj broj udvostručiti. Ali demencija nije samo stvar genetike i slučajnosti – način života, te jedna loša navika igraju vrlo važnu ulogu. Istraživanja pokazuju da Alchajmerova bolest može da počne 20 godina pre pojave prvih simptoma, što znači da su preventivne mere mnogo važnije od same starosti, izjavili su neurolog dr Akilefs Ntranos i dr Džonatan Hauard, piše Index.hr.Loša navika koja podstiče demencijuPrema rečima dr Ntranosa, najveći faktor rizika i navika koju treba da izbegavamo je socijalna izolacija.„Osećaj usamljenosti nije samo emocionalno opterećenje – on predstavlja pretnju za mozak. Istraživanja pokazuju da socijalna izolacija povećava rizik od demencije za čak 50 odsto, verovatno zbog smanjene kognitivne stimulacije, povećanog stresa i promene raspoloženja, “ objašnjava dr Ntranos za Parade.Druženje zahteva aktivno slušanje, razumevanje emocija, vođenje razgovora i podsećanje na zajednička iskustva – sve to održava mozak aktivnim. Dakle, iz ovih razloga, dr Ntranos preporučuje uključivanje u svakodnevne interakcije, čak i kroz male razgovore sa poznanicima ili trgovcima. Ona takođe predlaže učešće u grupama u zajednici, volontiranje i korišćenje tehnologije poput video poziva da biste ostali u kontaktu sa voljenima.Socijalna izolacija nije dobra navika u poznim godinama; foto: Shutterstock/Olena Yakobchuk„Kombinujte društvenu aktivnost sa kretanjem, kao što je šetnja ili baštovanstvo – tako kombinujete dve strategije korisne za mozak“, dodaje dr Ntranos.„Najbolji način da se smanji rizik od demencije je zdrav način života“Pored društvene izolacije, drugi načini života mogu povećati rizik od demencije. Dr Hauard ističe važnost prestanka pušenja i smanjenja unosa alkohola.„Najbolji način da se smanji rizik od demencije je zdrav način života“, naglašava dr Hauard. Posebno se ističe unos zelenog lisnatog povrća, orašastih plodova, bobičastog voća, integralnih žitarica, ribe i maslinovog ulja.Dobra vest je da male promene mogu doneti velike koristi. Prema rečima dr Ntranosa, pozitivni efekti povećane društvene interakcije mogu se primetiti nakon samo nekoliko nedelja.„Poboljšanje raspoloženja i kognitivnih funkcija dolazi brzo, ali kontinuitet je ključan. Druženje je kao vitamini za mozak – male dnevne doze daju najbolje rezultate“, zaključio je on.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
4
sledeći članak