Sa režećom poezijom Džejsona Vilijamsona i brilijantnom muzikom i produkcijom Endrua Ferna, izašao je novi album notingemskog dvojca Sleaford Mods, naslovljen „UK Grim“.
Prepoznatljiv minimalistički stil benda nabijen opakim ritmom i oštrim društvenim opaskama u stihovima, već je uzdigao album na treće mesto britanskih top lista iako je izašao pre manje od deset dana. Sastav je na novim pesmama sarađivao sa čuvenim muzičarima – Perijem Farelom i Dejvom Navarom iz benda Jane’s Addiction, ali i sa fenomenalnom Florens Šo iz benda Dry Cleaning.
Povodom novog, dvanaestog izdanja Džejson Vilijamson i Endru Fern – dvojac koji čini Sleaford Mods, govore za Danas.
Koja metafora stoji iza naziva albuma „UK Grim“ (mračno / mrgodno – prim. prev.)?
Endru: Naziv sam sebe izlaže.
Džejson: Poprilično je loše ovde. Originalno, kada je naziv albuma predlagan bio sam u dilemi, jer sam mislio da bi mogao biti malko otrcan. Međutim, posle nekog vremena, ispostavilo se da savršeno objašnjava stanje u kom se nalazimo (društveno). Album govori o aktuelnim dešavanjima, kao i svi naši albumi. S tim u vezi, smatram da je u pitanju smislen naziv.
Šta vas je inspirisalo na njegovo stvaranje?
Džejson: Želeli smo ponovo da napišemo dobre pesme. Iskreno, uspeh albuma „Spare Ribs“ nam je pokazao i učinio je da shvatimo da smo na neki način mužički otišli na viši nivo. Želeli smo da uradimo nešto što to komplementira.
Da, čula sam da je „Spare Ribs“ bio nominovan za album godine. Čestitam!
Džejson: Da, bio je nominovan za The Ivor Novello nagradu. Hvala, hvala.
Znamo da su vam tekstovi komentatorski, ali vaša muzika je takođe jedinstvena, sa autentičnim pečatom. Kako je stvarate?
Endru: Rad započinjemo „na daljinju“. Džejson piše reči, a ja dosta muzike, većinu. Zatim mu pošaljem muziku, a on istakne koje mu se ideje najviše dopadaju, šta se najbolje uklapa sa trakama, šta najbolje paše. Potom, kad se sve sredi, skupimo se na nedelju dana i snimamo. Bude tu i par usputnih podešavanja i razgovora, a nešto „radi“ i odmah. Snimamo jako brzo, uz par minornih prepravki po potrebi, dok nekad sve radi iz prve. Ali generalno, teče prilično dobro, uglavnom.
Džejson: Da, tako je. Postoji razumevanje između nas. Posle 10 godina znamo šta odgovara, šta ne.
Pretpostavljam da imate hemiju koja vas povezuje u radu?
Džejson: Da. Ne raspravljamo se oko stvaranja muzike, uopšte.
Endru: Zaista, nemamo veliki ego u tom smislu, kao što se čini kod rok zvezda…
To je zaista lepo čuti u svetu muzičke industrije gde svi žele da budu Madona. A pored autentičnog zvuka izdvaja se i vaša poezija. Kako nastaju rime?
Džejson: Pišem o stvarima koje su važne, meni. Bilo da je u pitanju politika, ili nešto lično, ili introspektivno… No, radim to na način koji nije kliše. Pokušavam da prenesem slike koje ukazuju na to – kako je naći se u određenoj situaciji, radije nego da se „bavim politikom“. Sviđa mi se da budem sitničav, nerazuman i neiteligentan jer smatram da sve te svari čine mene onim što jesam i čine neke dobre stvari u vezi sa mnom. Kako god, pokušavam da stvorim realističnu poeziju u vezi sa svim, uključujući u to i sebe samog.
Spot za pesmu „UK Grim“, po kojoj album nosi ime, radio je umetnik i satiričar Cold war Steve, i to je njegov debitantski muzički spot i debitantska animacija. Prethodno je ilustrovao naslovnicu za Time Magazine i The New Statesman. Kako je došlo do saradnje?
Džejson: Hteli smo da uradimo animirani video, u vezi sa čim sam ja bio pomalo skeptičan… U svakom slučaju, pomalo poznajemo Cold war Steve-a, stupili smo u kontakt sa njim i on je rekao – da. Krenuli smo odatle i zaista je sve profunkcionisalo. Očigledno je to bila veoma dobra ideja.
Imate i dosta sjajnih muzičkih saradnji na ovom albumu, ali i iza sebe, između ostalog i sa grupom The Prodigy na pesmi „Ibiza“. Kako je došlo do nje, koje su vam uspomene ostale posle rada na pesmi?
Džejson: To je bila kolaboracija između The Prodigy i mene. Bilo je dobro i lepo upoznati ih. Oni su sjajan bend. Dobro je bilo iskusiti i to, u momentu ulaska u industriju, kako grupa na tom nivou „operiše“, radi.
Inače, kad smo kod umetnosti i albuma, jako mi se dopada vaš omot za „All That Glue“, na kome je prikazana čuvena Fontana Marsela Dišana, pa bi da se osvrnemo i na tu ideju, kao i sam album, koji je inače i muzički odličan.
Džejson: A, toalet ideja… Čija je to ideja bila, ne mogu da se setim… Endru, čija je to ideja? Mogla bi biti našeg menadžera ili nekog iz izdavačke kuće, za koju smo takođe mislili da je sjajna.
Živimo u poprilično mračnom (grim) svetu, kao što ste rekli, dok sa druge strane imamo Evrovizije i dodele Oskara… LJudima su servirane reklame, laka zabava od strane industrije, dok umetnost koja zaista nosi neki značaj nije dovoljno zapažena, jer su mase češće privučene komercijalnim sadržajima bez vredosti. Pa me zanima vaše mišljenje, kako se izboriti se kapitalizmom u muzičkoj industriji?
Džejson: Jednostavno moraš da izabereš stranu, zar ne? Ako želiš da budeš na ispraznoj strani, a svi smo mi od strane nekih ljudi posmatrani tako, ha ha… – percepcija publike je ponekada poprilično naivna. Ako želiš da igraš ulogu na glamuroznoj strani toga – to je jako mudro ovih dana, čini mi se, jer se oblači kao nešto integralno, (nezamenljivo, kao suštinski deo) a nije. Nije uopšte. Moraš se nositi i sa tim, jer to čini da još više budeš rešen da nećeš biti takav, zato što je to s..nje.
To je takođe i „stejtment“?
Džejson: Da.
Na interenetu postoji „meme“ koji glasi: „Kraljica je mrtva, pank nije“… Pa me zanima vaše mišljenje o kraljevskoj porodici i panku u onom kontekstu gde su Sex Pistolsi pesmom God save the Queen prozvali monarhiju, da bi poslednjih godina Džoni Roten „pevao drugu pesmu“…
Džejson: Ne znam, u vezi sa kraljevskom porodicom, oni nisu za nas. Očigledno, nije lepo kad bilo ko umre, zar ne, zato, nemam mišljenje o kraljevskoj porodici.
Endru: Ni ja, ha ha ha… Priča o Sex Pistolsima je mali deo britanskog punk mita. Malkom Maklaren je bukvalno prodao pank-rok. Ako si gledala onaj film „The Sex Pistols“, sve je tamo. Postojali su tada i drugi bendovi, koji nisu „uistinu“ pank grupe, poput The Stranglers, Siouxsie and the Banshees i taj fah, već više novi talas, ili šta god, ali su bili na tom tragu. Oni su zaista bili „pank“ bendovi, samo što su Sex Pistolsi „eksplodirali“ koncept i promenili ga u Britaniji. No, sve to ne uvezujem sa sobom na taj način, jer je u pitanju totalno druga era, zar ne? Totalno druga generacija.
I za kraj, koji su utisci povodom novog albuma i vaši dalji planovi?
Džejson: Novi album je sličan onome što generalno radimo, samo sa malo više progresije u sebi. Znaš na šta mislim – šaljemo poruku i nastavićemo to da radimo. I bilo bi dobro da posetimo Srbiju, uskoro, definitivno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.