Pre tačno 20 godina, fudbalska utakmica u Braničevskom okrugu izazvala je šok u sportskim krugovima – meč između Bata Bulića iz Bistrice i Belog orla iz Brodarca završen je rezultatom 62:0, ali je ubrzo suspendovan zbog ozbiljnih nepravilnosti.Neverovatan rezultat i protest na terenuUtakmica koja se igrala u selu Bistrica krenula je regularno, ali je već u 13. minutu postala farsa. Nakon što je domaća ekipa postigla drugi gol, predsednik Belog orla, Vojislav Stojićević, naredio je svojim igračima da prestanu sa aktivnom igrom, izražavajući protest zbog, kako su tvrdili, grubih startova domaćih fudbalera koje sudija nije sankcionisao. Od tog trenutka, gosti su samo stajali na terenu i omogućavali domaćinima da lako postižu golove.Na poluvremenu je rezultat iznosio 22:0, da bi se do kraja popeo na čak 62:0, uz podatak da je i golman domaće ekipe postigao četiri gola. Statistika je bila neverovatna – gol na svakih 1,6 minuta!Brza reakcija fudbalskih vlastiIzvršni odbor Fudbalskog saveza Braničevskog okruga odmah je reagovao suspendovanjem svih učesnika utakmice. Predsednik Saveza, Branko Stojaković, izjavio je da „utakmica praktično nije ni igrana od 13. minuta“ i ocenio da je reč o neregularnom meču u kojem su službena lica napravila niz propusta. Stojaković je naglasio: „Rezultat je nezabeležen i nema opravdanja za ovakav nesportski čin. Naneta je velika šteta jednom od najvećih fudbalskih saveza u Srbiji i ligi koja je služila za primer“, preneo je Sportski žurnal.Kontekst događajaTog proleća 2005. godine, Beli orao se borio za ulazak u viši rang takmičenja, dok je Bata Bulić očajnički pokušavao da izbegne ispadanje. Napetost na terenu, osećaj nepravde i borba za rezultat kulminirali su ovim nesvakidašnjim incidentom. Fudbalski savez je, kako se tada pisalo, bio odlučan da kaznama spreči slične incidente i sačuva regularnost takmičenja.Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna je članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs. Kako danas gledamo na ovaj događajDanas, 20 godina kasnije, ovakvi incidenti su ređi zahvaljujući strožim pravilima i nadzoru u nižim ligama, ali podsećaju koliko je važna uloga službenih lica u očuvanju regularnosti sportskih nadmetanja. O akterima tog incidenta danas se malo zna.Od Ustaničke do Trgovačke za 27 minuta: Neostvareni san BeogradaPre dve decenije, Beograd je ozbiljno razmatrao uvođenje „lakog“ metroa kao rešenja za rastuće saobraćajne probleme u gradu, o čemu su novinari lista Danas izveštavali sa tadašnje prezentacije studije opravdanosti ovog projekta.Brzi i efikasni prevoz kao vizija budućnostiNa prezentaciji održanoj u aprilu 2005. godine, tadašnji gradonačelnik Nenad Bogdanović izjavio je da „nemamo ni jednu dilemu oko izgradnje ‘lakog’ metroa“, naglašavajući da će ovakav vid prevoza omogućiti brže kretanje, smanjenje zagađenja i rasterećenje gradskih gužvi. Bilo je planirano da se „lakim“ metroom od Ustaničke do Trgovačke ulice stigne za svega 27 minuta.Prema tadašnjem Generalnom planu Beograda do 2021. godine, bila je planirana izgradnja tri linije „lakog“ metroa, a radovi na prvoj deonici, dugačkoj oko 15 kilometara, trebalo je da počnu do kraja 2007. godine. Očekivalo se da će njome svakodnevno putovati oko 270.000 ljudi.Prednosti „lakog“ u odnosu na klasični metroKako je istaknuto, trasa prve linije, sa 20 stanica (od kojih je osam podzemnih), najvećim delom bila bi na zemlji. Vozni park trebalo je da čine 46 dvokabinskih voznih jedinica, sa kapacitetom od 300 putnika po jedinici. Kao dodatna prednost, navedena je mogućnost da se trasa kasnije nadogradi u klasični metro, kao i kompatibilnost sa postojećim tramvajskim i trolejbuskim mrežama. Posebno je naglašeno da su vozila sa spuštenim podom prilagođena osobama sa invaliditetom.Istraživanja su tada pokazivala da klasični metro nije opravdan za Beograd, budući da ni najopterećenije gradske deonice, poput Brankovog mosta i Bulevara vojvode Mišića, nisu imale dovoljno velik protok putnika za ekonomski održivu izgradnju klasičnog metro sistema.Planirana trasa prve linije išla bi od železničke stanice „Prokop“ preko Pravnog fakulteta do Banovog brda, zatim kroz Čingrijinu ulicu prema Novom Beogradu.Finansiranje i realizacijaTroškovi izgradnje prve linije „lakog“ metroa procenjeni su na oko 400 miliona evra. Gradonačelnik Bogdanović tada je izjavio da Beograd može samostalno da obezbedi ova sredstva, uz podršku Skupštine grada i Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda. U realizaciju projekta bilo je planirano uključivanje strane stručne i finansijske pomoći.Dvadeset godina kasnije: Šta se dogodilo?Iako su planovi bili ambiciozni, „laki“ metro nije realizovan. Beograd je tek 2021. godine zvanično započeo gradnju prve linije metroa, ali po konceptu klasičnog podzemnog metroa, uz brojne izmene u trasiranju i finansijskom modelu. Prema aktuelnim informacijama iz 2025. godine, radovi na prvoj liniji metroa traju, a završetak se očekuje do 2030. godine.Nenad Bogdanović, gradonačelnik koji je promovisao ideju lakog metroa, preminuo je 2007. godine. Njegova vizija održivog i efikasnog gradskog prevoza ostala je zabeležena kao važan pokušaj modernizacije Beograda, uprkos tome što tadašnji plan nije realizovan.* Ovaj tekst je generisan uz pomoć veštačke inteligencije i baziran na arhivskim izvorima. Svi podaci su predstavljeni u informativne svrhe.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
0
prethodni članak