Digitalni kradljivci: Kako sajber kriminalci zloupotrebljavaju Apple Pay i Google Wallet digitalne novčanike

Sajber kriminalci smišljaju nove načine da ukradu novac sa platnih kartica koristeći pristupne podatke koji su fišingom ukradeni putem interneta ili telefona. Čuvanje kartice blizu telefona ponekad je dovoljan razlog da ostanete bez novca.Platne kartice na meti sajber kriminalacaSigurnost platnih kartica se konstantno poboljšava, ali napadači stalno pronalaze nove načine da ukradu novac. Nekada su, nakon što bi prevarili žrtvu da preda podatke sa kartice na lažnoj onlajn prodavnici ili putem druge prevare, sajber kriminalci pravili duplikat kartice upisivanjem ukradenih podataka na magnetnu traku. Takve kartice su se zatim mogle koristiti u prodavnicama, pa čak i na bankomatima bez problema.Pojava čip kartica i jednokratnih lozinki (OTP, one time password) značajno je otežala posao prevarantima, ali su se oni prilagodili. Prelazak na mobilna plaćanja putem pametnih telefona povećao je otpornost na neke vrste prevara, ali je takođe otvorio nove prilike za njih. Sada, nakon što ukradu broj kartice, prevaranti pokušavaju da je povežu sa sopstvenim Apple Pay ili Google Wallet nalogom. Kada to urade, koriste ovaj nalog sa pametnog telefona da plate robu koristeći karticu žrtve, bilo u regularnoj prodavnici ili na lažnom prodajnom mestu sa NFC terminalom.Kako se podaci sa kartice kradu putem fišingaInternet je preplavljen mrežom lažnih veb sajtova čiji je cij fišing, tj. krađa podataka sa platnih kartica. Ovi sajtovi mogu imitirati usluge dostave, velike onlajn prodavnice, pa čak i portale za plaćanje komunalnih računa ili saobraćajnih kazni. Sajber kriminalci takođe kupuju desetine pametnih telefona, prave Apple ili Google naloge na njima i instaliraju aplikacije za beskontaktna plaćanja.Kada žrtva bude namamljena na sajt, od nje se traži da poveže svoju karticu ili izvrši obavezno malo plaćanje. Ovo zahteva unos podataka o kartici i potvrdu vlasništva kartice unosom OTP koda. U ovom trenutku se novac još uvek ne skida sa kartice.Zapravo, podaci žrtve se gotovo odmah prenose sajber kriminalcima, koji povezuju karticu sa mobilnim novčanikom na svom pametnom telefonu. OTP kod je potreban da bi se autorizovala ova operacija. Da bi ubrzali i pojednostavili proces, napadači koriste specijalan softver koji uzima podatke koje je žrtva unela i generiše sliku kartice koja joj savršeno odgovara. Nakon toga, dovoljno je samo da se uslika ova slika koristeći Apple Pay ili Google Wallet. Tačan proces povezivanja kartice sa mobilnim novčanikom zavisi od konkretne zemlje i banke, ali obično nije potrebno ništa osim broja kartice, datuma isteka, imena vlasnika kartice, CVV/CVC koda i OTP-a. Svi ovi podaci mogu biti ukradeni u jednoj sesiji i odmah upotrebljeni.Stručnjaci kompanije Kaspersky su otkrili i dodatne trikove koje sajberkriminalci koriste kako bi bi napadi bili još efikasniji. Prvo, ako žrtva posumnja pre nego što pritisne dugme „Pošalji“, svi podaci koji su već uneseni ipak se prosleđuju kriminalcima — čak i ako je to samo nekoliko karaktera ili nepotpun unos. Drugo, lažni sajt može prijaviti da je uplata neuspešna i podstaknuti žrtvu da pokuša sa drugom karticom. Na taj način, kriminalci mogu ukrasti podatke za dve ili tri kartice u jednom pokušaju.Novac sa kartice se ne skida odmah a mnogi ljudi, ne videvši ništa sumnjivo u izvodu iz banke, zaborave na ceo incident.Kako se novac krade sa karticaSajber kriminalci u nekim slučajevima povežu desetine kartica sa jednim pametnim telefonom i ne potroše odmah novac sa njih. Ovaj pametni telefon, pun brojeva kartica, zatim se preprodaje na dark vebu. Često prođe nekoliko nedelja, pa čak i meseci između fišinga i potrošnje. Ali kada taj neprijatan dan konačno dođe, kriminalci mogu odlučiti da kupe luksuzne predmete u prodavnici jednostavno obavljanjem beskontaktne transakcije sa telefona punog ukradenih brojeva kartica. Takođe, mogu postaviti svoju lažnu prodavnicu na legitimnoj platformi za elektronsku trgovinu i naplatiti novac za nepostojeće proizvode. Neke zemlje čak omogućavaju podizanje gotovine sa bankomata pomoću pametnog telefona sa NFC podrškom. U svim gore navedenim slučajevima, nije potrebna potvrda transakcije putem PIN-a ili OTP-a, tako da novac može biti preusmeren dok žrtva ne blokira karticu.Kako možete da izgubite novac prislanjanjem kartice na telefonKrajem 2024. godine, stručnjaci kompanije Kaspersky otkrili su prevaru koja zloupotrebljava NFC tehnologiju za krađu novca sa računa povezanih sa karticom. U ovoj prevari, od žrtava se ne traže podaci sa kartice. Umesto toga, napadači ih društvenim inženjeringom navode da instaliraju navodno korisnu aplikaciju na svom pametnom telefonu, pod izgovorom administrativne, bankarske ili druge usluge. Žrtva zatim bude upitana da prinese svoju karticu na telefon i unese PIN kod za „autorizaciju“ ili „verifikaciju“. Instalirana aplikacija, naravno, nema nikakve veze sa svojim opisom. U prvom talasu ovih napada, žrtvama je očitavana kartica kada je bila prislonjena uz pametni telefon i prenosila podatke zajedno sa PIN kodom napadačima koji su ih koristili za kupovinu ili podizanje gotovine sa bankomata koji podržavaju NFC.Kako zaštititi kartice od prevaranataStručnjaci kompanije Kaspersky izdvojili su nekoliko osnovnih saveta i koraka koje korisnici mogu preduzeti kako bi se zaštitili:• Koristite virtuelne kartice za onlajn plaćanja. Nemojte držati velike iznose novca na njima i dopunite ih samo neposredno pre onlajn kupovine. Ako vaš izdavalac kartice to omogućava, onemogućite oflajn plaćanja i podizanje gotovine sa takvih kartica.• Nabavite novu virtuelnu karticu i blokirajte staru barem jednom godišnje.• Za oflajn plaćanja, povežite drugu karticu sa Apple Pay, Google Wallet ili sličnom uslugom. Nikada ne koristite ovu karticu onlajn, a ako je to moguće, koristite mobilni novčanik na vašem pametnom telefonu prilikom plaćanja u prodavnicama.• Budite veoma oprezni sa aplikacijama koje od vas traže da prislonite platnu karticu na pametni telefon, a kamoli da unesete PIN kod. Ako je to aplikacija banke od poverenja, onda je to u redu. Međutim, ako se radi o nečemu sumnjivom što ste tek instalirali sa nepoznatog linka van zvanične prodavnice aplikacija, bolje je da se držite podalje.• Koristite plastične kartice na bankomatima a ne pametni telefon sa NFC funkcijom.• Instalirajte sveobuhvatno bezbednosno rešenje na sve računare i pametne telefone kako biste minimizovali rizik od posete fišing sajtovima i instalacije zlonamernih aplikacija.• Omogućite opciju Safe Money, koja je dostupna u svim Kaspersky bezbednosnim rešenjima, kako biste zaštitili finansijske transakcije i onlajn kupovine.• Aktivirajte najbrža moguća obaveštenja o transakcijama (SMS i push) za sve platne kartice i odmah kontaktirajte banku ili izdavaoca ako primetite bilo šta sumnjivo.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.