Guadalupe Plata pred koncert u KC Gradu: Dobio sam račun za struju 400 evra, pretočiću ga u dobar bluz

Bend čine Pedro de Dios, za koga se smatra da je Paco De Lucia sa električnom gitarom. Njegove psihotične gitarske teme prati Carlos Jimena, bubnjar džezerskih kvaliteta i Ginger Baker udarca, a tu je i Paco Luis Martos koji od 2019. sporadično saučestvuje u bendu.

Zvuk andaluzijskog sastava crpi kako iz lokalnog flamenko nasleđa, tako i uticaja legendi bluza, tvoreći kombinacijom mnoštva pravaca, svoj jedinstveni stil. Zbog kompleksnosti njihove muzike, pitali smo Guadalupe Plata koji su im izvori inspiracije, a muzičari naveli da su u pitanju: „špageti vestern, horor filmovi, muzičari Mississippi Fred McDowell i John Lee Hooker, majka jednog od njih, ljubavni raskidi“…

Oni svoj stil opisuju kao „zaboravljena groblja, sa malo rokenrola, bugija, folka, močvarnog bluza, sa španskim tekstovima“. Tekstovi se tematski vrti oko mrtvih, tragedije, ljubavnih raskida, oluja, zmija, mačaka i satanističkih rituala. A pošto su životinje poput mačaka, pasa, pacova, zmija… u njihovi pesmama čest motiv koji simboliše ljudske osobine, zanimalo nas je i na koje se to osobine životinje referuišu.

– Zmija predstavlja zlo, roda je borba dobra protiv zla, psi su prokleti saputnici čoveka, crne mačke donose nesreću, pacovi su naši prijatelji… O nilskim konjima još uvek nismo napisali ni jednu pesmu, jer su to veoma lepe životinje – kažu oni.

S obzirom da većina našeg stanovništa ne govori fluidno španski, pitali smo bend i da nam objasni metaforu iza njihovog naziva.

– Zaštitnica Ubede, našeg grada, je Bogorodica od Gvadalupe, ona je okružena zaštitnim moćima srebra, a pošto mi svitamo muziku „Zlog“, zaštita nam je uvek dobro došla – odgovaraju oni.

Upitani da opišu proces stvaranja muzike, i kako ih to stvaranje pokreće kao umetnike, oni odgovaraju da je u pitanju dvojak proces. Za tu priliku oni „rolaju“ kockice, i u zavisnost šta prevagne, oni stvaraju ili pseći bluz ili „roda“ džez (roda – borba dobra i zla, prim.prev).

– Za stvaranje pesama imamo dve vrste kockica, jedne sa životinjama, a druge sa muzičkim stilovima. Prilikom bacanja kockica, ishod može biti: pseći pluz, ili roda džez. Omot našeg sledećeg albuma biće tabla na kojoj se ove kockice mogu koristiti – najavljuju muzičari kreativni izbor „cover art-a“.

Upitani da li socijalni problemi utiču na njihovo stvaranje, jedan od članova Guadalupe Plata odgovara: „Dobio sam račun za struju od 400 evra, mislim da to može da se pretoči u dobru bluz pesmu“.

Za kraj, zamolili smo bend da nam ispriča neku, njima značajnu, anegdotu sa turneje.

– Pre par godina imali smo sreće da sretnemo Tony Joe White-a u Belgiji, na Roots & Roses festivalu, i to na hotelskim vratima. On je ljubazno zastao da nam potpiše gitare. Videvši da Pedro na svojoj girari ima potpis Billy Boy Arnolda, oduševljeno ga je upitao kako su se upoznali Arnold i on. Inače, Paco Rufus, Gerardo Urchaga and Chema Creyente, su muzičari koji su uz Pedra činili deo Arnoldovog pratećeg benda, na „MOJO WORKIN’ R&B Weekend“ festivalu, u Donostiju, 2014. Pedro je na engleskom, greškom odgovorio: „Svirao sam sa njom“, (umesto njim). Toni ga je začuđeno pogledao. Pomislio je da smo grupa mangupa koji žele da ga oteraju, te se jako pristojno povukao. Na neki način je bio u pravu: Paco Luis je zadržao marker. Vredelo je otići u Belgiju samo zbog ovog susreta i zbog nezaboravnog uživanja u njegovom nepogrešivom glasu, muzičkom dodiru i prisustvu, dok na sceni, sedi u stolici. Počivaj u miru, Tony Joe White – ispričali su za Danas muzičari iz Guadalupe Plata.