Novinar i dugogodišnji urednik Studija B Živadin Mitrović preminuo je u Beogradu u 76. godini.
Retki su u našoj sredini tihi buntovnici, poput Živadina K. Mitrovića, stasali na vizantijskom nasleđu koje je oblikovala evropska modernost. Istrajan u svojim stavovima, potkrepljenim znanjem, u profesionalnom smislu predstavljao je simbiozu školovanog istoričara umetnosti i istraživačkog novinara.
Razgovor je sa njim dobijao antičko značenje, jer nije dominirao nadgornjavanjem već erudicijom.
Bio je učesnik turbulentnih tranzicija, ali o tome nikada nije govorio ogorčeno, već kao hroničar, svedok, novinar.
O umetnosti je pisao angažovano.
Živadin Mitrović je rođen 1947. u Maloj Sugubini.
Osnovnu i srednju školu završio je u Trsteniku.
U Beograd dolazi 1966. kada se upisuje na Filozofski fakultet i istovremeno polaže audiciju i postaje član Akademskog pozorišta “ Branko Krsmanović“.
„U Krsmancu upoznajem Ljubišu Ristića, Lazara Stojnovića, Danila Udovičkog, Milomira Mikana Marinovića i druge. Te godine studije istorije umetnosti upisalo je nas četrdesetak. Profesori su nam bili: Svetozar Radojičić, Vojislav J. Đurić, Dejan Medaković, Lazar Trifunović i, tada asistenti, Gojko Subotić, Bata Petković i Andrija Andrejević.“
Aktivno učestvuje u junskim studentskim protestima u Beogradu 1968. godine.
Završava Istoriju umetnosti, a nakon diplomiranja odlazi na postdiplomske studije na Sorboni u Parizu.
Kao novinar i urednik najduže je radio u RTV Studio B.
Godine 2006. postavljen je za direktora srpskog Kulturnog centra u Parizu.
Novinarsku karijeru započeo je pisanjem u studentskim listovima, a dolaskom na tek osnovani liberalni radio Studio B 1970. definitivno se opredeljuje za novinarsku profesiju.
Svojim pristupom, mlada i inovativna ekipa novinara i urednika (Đoko Vještica, Slobodan Konjović, Miodrag Roganović, Zvonko Pantić, Živadin Mitrović) ličnim pečatom, uz legendarnog Duška Radovića, zauzela je važno mesto u etru.
Emisija „Kultura na raskršću“ koju je Mitović godinama uređivao i vodio bila je mesto susreta i afirmacije savremenih umetnika.
Na početku devedesetih osnovana je NTV Studio B, a Živadin Mitrović postaje urednik redakcije za kulturu i autor brojnih emisija.
Posebno su ostali upamćeni TV intervjui sa intelektualcima i stvaraocima koji su se emitovali uživo tokom bombardovanja 1999.
Na tek osnovanoj prvoj nezavisnoj televiziji na Balkanu NTV Studio B 1991. upoznala sam Živadina Mitrovića.
Imala sam sreću da mi bude prvi urednik, a to je značilo da će nas zaštititi samo kada treba, „baciti u vatru“ uvek, proveravati redovno i učiti kontinuirano.
Ali njegovo učenje mladih novinara kulturne redakcije nije podrazumevalo držanje predavanja, već postavljanje pitanja.
Gotovo svaki ulazak u redakciju počinjao je pitanjem: Da li znate…?
Ako ste znali odgovor bili ste ponosni, ako ne, trudili ste se da ga što pre naučite.
Suptilno nas je oblikovao, ne samo novinarski već i intelektualno.
Telefonski poziv počinjao je sa „čika Živadin ovde“ i uredničkoj strogosti dodavao očinsku notu.
Često je sa novinarima išao na događaje.
Od zgrade Beograđanke, na čijem 21. spratu se nalazila Redakcija za kulturu Studija B, do Knez Mihajlove gde se u „Geci Konu“, SANU ili Grafičkom kolektivu održavao događaj koji treba da zabeležimo, laganim hodom putuje se desetak minuta.
Sa Živadinom smo uvek polazili sat ranije jer bi ga usput zaustavilo bar desetak ljudi da porazgovaraju.
U tim hodočašćima upoznavala sam naše najznačajnije intelektualce, pisce, slikare, akademike i sticala važne novinarske kontakte pošto bi me Živadin uvek s uvažavanjem predstavio kao mladu nadu Studija B.
Pamtim scenu iz Vrnjačke Banje, s početka devedesetih, ali ne po događaju s koga sam izveštavala, već po rečima Bore Čorbe koje je izgovorio usred nastupa: „Izvinite, ali moram da pozdravim čuvenog Živadina Mitrovića iz Male Sugubine“.
Ostala sam zapanjena, jer Živadina nisu pozdravljali samo pisci, slikari, umetnici, akademici, već i rok zvezde.
Prvi put sam čula ime njegovog rodnog sela, a kasnije saznala i o velikom putovanju u Malu Sugubinu pozorišne grupe Zorana Radmilovića „Selu u pohode“, koje je organizovao Živadin Mitrović, a među učesnicima su bili: Danilo Lazović, Irfan Mensur, Nada Blam, Rade Marjanović, Zoran Radmilović i Bora Đorđević sa grupom „Zajedno“.
Godine zajedničkog rada učinile su da mi Živadin Mitrović postane jedan od najdražih prijatelja, a zahvaljujući njemu, kroz zajednička druženja, prijatelji su mi postali i neki izuzetni umetnici.
Okupljali smo se često, s protokom vremena razlika u godinama je postajala neprimetna, ali Živadina sam, za razliku od ostalih, uvek oslovljavala sa Vi.
Poštovanje prema njegovom gospodstvu, dostojanstvu, obrazovanju i dobroti nije bledelo tokom decenija druženja.
Pisao je o mnogima, s prijateljskom naklonošću i intelektualnom mudrošću.
Dragoceni su njegovi prikazi i tekstovi u katalozima izložbi Bate Mihajlovića, Predraga Dragovića, Miloša Šobajića…
Njegova zapažanja i analize o kulturi ostala su zabeležena i u štampi – sarađivao je sa listovima Danas, Politika, NIN, Nova Zora, Književne novine i Književni list.
Deo intervjua objavio je u knjizi „Pariski razgovori“ (Službeni glasnik, 2016), u kojoj su predstavljeni poznati likovni umetnici sa jugoslovenskih prostora.
U radu ga nije ometala ni ozbiljna bolest, do poslednjeg dana pripremao je monografiju o scenografu Geroslavu Geri Zariću.
Knjiga će biti objavljena ove godine uz neizmernu tugu što je nismo zajedno dočekali.
Beskrajno će nam nedostajati, a najviše supruzi Vjeri, kćerki Jeleni, unukama Dunji i Isidori, kojima je bio oslonac i uzor, a one njemu podrška i radost.
Živadin Mitrović biće sahranjen u ponedeljak, 10. aprila, u 11 sati na Novom bežanijskom groblju.
Opelo počinje u 10.30 sati.
Komemoracija će biti održana u sredu, 12. aprila, u 12 sati u Pres-centru UNS-a.
O Živadinu Mitroviću na komemoraciji će govoriti njegove kolege i prijatelji: Milisav Savić, Aleksandar Timofejev i Geroslav Zarić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.