Muzička scena se oprašta od Papa Nika: Otišao je Veljko, čovek od stotinu lica, hiljadu talenata i milion ideja

Kompozitor iz Beograda, bio je član brojnih i suosnivač „Institute” sastava. Po vokaciji je bio arhitekta, ali i „arhitekta u domenu muzike“, primarne istrumente koje je svirao su klavir i perkusije.

– Papa Nik je bio jedan poseban čovek i umetnik. Divna duša i kreativac. Član mnogobrojnih kreativnih projekata i sastava i pionir eksperumentalne i nadasve inovativne muzike. Nedostajaće mi puno kao i celokupnoj našoj muzičkoj sceni – kaže kompozitor i pijanista Vasil Hadžimanov.

Vojislav Pantić, muzički kritičar povodom odlaska Papa Nika ističe da je reč o autoru koji je postao istinski arhitekta u domenu muzike.

– Umetnik čudesne energije: glatko je klizio između džeza i roka, afro obreda i savremene klasike, renesansne muzike i avangarde – učinivši sve te naizgled posvađane svetove međusobno bliskim. Tako je stvarno postao arhitekta u domenu muzike: izgradio je svoj svet u kome je sve bilo moguće i dopušteno: svet u kome bi jedan ritmički ukras zazvučao kao planetarno bogata muzika, ili u kome bi nam se njegove zamršene perkusivne zavrzlame pričinile kao jednostavna dečja igra. „Hajde sad da ih razvalimo“, rekao je jedne večeri pre nego što je sa jednom od svojih brojnih muzičkih bandi stupio na scenu jednog beogradskog kluba. Minut kasnije, cela prostorija cvrčala je kao riba na ulju – prisetio se Pantić.

Sastav Fish in Oil objavljuje: „Otišao je Veljko… Otiša je Veljko… O’šo je Veljko… Na kom god od dijalekata koji su ga tvorili to nam i dalje zvuči nemoguće. S njim su otišli i Papa Nik i Baba Ewe i Murtuk Qocka i još barem stotinu jedinstvenih i neponovljivih, ingenioznih i ubitačno duhovitih, pronicljivih, radoznalih, mudrih superheroja čija imena niti ne pamtimo, ali kad ih ponovo sretnemo momentalno ih prepoznajemo, obradujemo im se i pozdravljamo kao stare znance“.

– Otišao je Veljko, čovek od stotinu lica, hiljadu talenata i milion ideja, nepresušna istraživačka energija graditelja, stvaraoca, umetnika, strasnog zoologa i botaničara koji je bio podjednako fasciniran i uključen i u mikro i u makro Kosmose. Samopregorni monah Improvizacije, Najozbiljniji klovn na svetu, Navigator na vodi i u vazduhu i pre i posle svega Čovek koji je prkosio pravilima i normama, ispitujući ih i stalno pomerajući konvencionalne granice – beleži bend na svojoj Fejsbuk stranici i dodaje: „Za ljubav Ideja, za ljubav Istine, za ljubav Prirode, za ljubav Dece i ponekih ljudi, privilegovanih da žive u njegovoj okolini i dele njegova interesovanja i strasti…“

– Nikada više ništa neće biti kako je bilo dok je Veljko bio s nama. Nadam se samo da ćemo skupiti snage i hrabrosti da živimo dalje po njegovim visoko ljudskim i umetnički beskompromisnim standardima kojima nas je sve zadužio dok smo živi… Putuj mirno Veljko, daćemo sve od sebe! – zapisao je Fish in Oil.

Igor Vins, muzički autor i multiinstrumentalista, povodom smrti svog „gurua“ kaže da ga do sada ni jedna vest nije toliko slomila.

– Mnogo suza. Nikada do sada me neka vest nije ovoliko slomila. Svaka, i najmanja pomisao na njega, i knedla me opet steže, suze izbijaju – kaže Vins i dodaje: „A ustvari potpuno je i normalno što je tako, kada samo pomislim koliko mi je Nik značio i kakva veličina bio, kako za mene lično, tako i za sve koji su ga poznavali“.

– On je ustvari bio moj najveći guru. Sledio sam ga sa toliko poverenja i uživanja, i to u veoma važnoj fazi mog života i odrastanja – kaže Vins i priseća se kako je Papa Nika upoznao 2001. godine, u potrazi za mentorom u svom gradu, sa kojim bi mogao da nastavi da deli strast prema perkusijama, koja se rodila kod njega.

– Svaki susret, svaka akcija sa njim, bila je za mene svetinja. Bilo da smo išli na druženje i na pravljenje instrumenata od gline kod našeg zajedničkog prijatelja Đene, ili se za Nikov rođendan okupljali u našem mističnom, šumskom kutku, ili smo svirali u prostoriji kod Lime (Milan Štulić), ili išli na otpad da tražimo neke najneobičnije predmete koje bismo pretvarali u instrumente, svaki susret sa njim, za mene je bilo najdragocenije iskustvo – ističe Vins.

Prema Igorovim rečima, nakon svakog njegovog putovanja i povratka iz Afrike u Beograd, prvi susreti su mu bili sa Papa Nikom.

– Jedino u razgovorima sa njim, moja iskustva iz Afrike bi dobijala pun smisao. I jedino njemu sam želeo baš sve da ispričam. Najvažnije mi je bilo da sa njim podelim svoja iskustva. A tek njegov smisao za humor. Beskrajna je radost deliti humor sa njim. I prepoznati se na toliko različitih nivoa. Čarobni su bili svi trenuci zajedničkog sviranja, ne znam da li sam više uživao kada peva, svira klavir, ili kada opali konge svojim šakama, kao stvorenim za majstora udaraljki – priseća se Vins.

Redovne svirke koje su kao Papa Nik i Institut održavali u Akademiji 2004. godine su tada za njega bile, kaže, „najveća, najvrednija škola muzike – kolika mogućnost slobode, ali i discipline u isto vreme, sve pod njegovom majstorskom direkcijom“.

– Koliko mi je značilo kada ugledam njegov osmeh iznenadivši ga nekom svojom odsviranom frazom na usnoj harmonici… I njegove pohvale nakon toga. To je bio za mene najveći podstrek. Umeo je da bude i veoma žestok, i oštar kritičar. Ali je zato svaka pohvala koja je kasnije dolazila od njega bila beskrajno velika. Morala bi da se napiše knjiga, da bi se makar malo opisala genijalnost, darovitost, harizma, šarm, ceo taj univerzum kreativnosti, koju je posedovao Papa Nik. Puno toga bih još mogao da kažem… Ogromna, ogromna ljubav koja izbija iz mene. Kolika je ustvari privilegija i sreća bila poznavati ga i, deliti toliko neprocenjivih životnih trenutaka sa njim.Veliko Hvala Nik – kaže Igor Vins, potpisujući se pseudonimom Oromowo, koji mu je Papa Nik dodelio, u sastavu „Institute”.