„Već duže vreme sam zagovornik konkursa za eminetne reditelje, ali pod uslovima koji će zaista na pravi način vrednovati pojam eminentnog reditelja. Uslovi sadašnjeg konkursa bili su sledeći: to mora biti reditelj koji je snimio najmanje pet igranih filmova od kojih je jedan prikazan na festivalima u Kanu, Veneciji, Berlinu i Torontu. Prva tri festivala su neosporna jer zaista se izdvajaju po svom značenju unutar svetske kinematografije. Ali, zašto Toronto, kao jedan od mnogobrojnih filmskih festivala, i sa značenjem koji imaju i festivali u Moskvi, San Sebastijanu, Karlovim Varima, i da ne nabrajam dalje, jer ih ima barem još desetak. Možda razlog za to leži u činjenici da dva autora koji su dobili sredstva na konkursu, od kojih je jedan Srđan Dragojević, imaju učešće na tom festivalu a, nažalost, nemaju na Kanu, Veneciji i Berlinu“, i bla, bla, bla…
Ovim rečima je reditelj i scenarista Miroslav Lekić pravdao za Danas svoje skandalozno učešće u poništavanju prvog konkursa Filmskog centra Srbije za eminetne reditelje, koji je okončan novembra 2021.
Tada je kao član Upravnog odbora FCS, zajedno sa njegovom predsednicom Jelenom Trivan, glasao da se odbije odluka konkursne komisije koja je za sufinansiranje odabrala nove filmove Gorana Marković, Želimira Žilnika i Srđana Dragojevića, autora koji su ne samo učestvovali na nekim od tri najprestižnija festivala nego i osvajali priznanja.
Podsećanja radi, Dragojević (koga je Lekić pominjao kao primer), sa filmom „Parada“ osvojio je nagradu publike za najbolje ostvarenje na 62. festivalu u Berlinu, u sekciji Panorama, i nagradu žirija queer „Tedi“, da ne pominjemo da Toronto, recimo, ima status festivala koji je uvod za dodelu Oskara, i da je sa San Sebastijanom tik uz Berlin, Kan i Veneciju.
Tako su ga pozicionirali svetski kritičari, veliki i moćni producenti, filmski stvaraoci, svetska kulturna javnost, pa i FCS, ali nije – Lekić.
On se na ovom konkursu za eminetne reditelje priklonio političkoj komesarki Trivan koja po svom obrazovanju i profesiji nema nikakve veze sa filmskom umetnošću, postavljenoj na čelo UO FCS upravo da bi na konkursima zabranjivala snimanje „nepatriotskih“ filmova „nepodbnih“ autora, javnih kritičara vlasti.
Podsećanja radi, u scenariju „Doktor D“ Gorana Markovića vlast i desničarski deo javnosti prepoznali su „izdajničku“ priču o dr Radovanu Karadžiću, inače osuđenom ratnom zločincu (Marković je tada doživeo neviđenu „harangu“), a Lekić se priklonio stavu protiv njega, Žilnika i Dragojevića, ali i zakonske procedure.
Tada se prvi put u istoriji dogodilo da FCS ne prihvati odluku komisije koju je sam izabrao, na konkursu čije je uslove i odredbe sam postavio!
Epilog ovog skandala je blokada u radu FCS od januara 2022. (pet članova tog UO dalo je ostavke, jedan je u međuvremenu preminuo), a njegove nadležnosti i organizaciju konkursa za sufinansiranje filmova preuzelo je, i još obavlja, Ministarstvo kulture.
Ali, nije ovo jedini slučaj da se Lekić priklonio Trivan i vlasti protiv svog esnafa.
U kuloarima se govorilo da je za glasanje protiv filmova Markovića, Žilnika i Dragojevića kao kompenzaciju dobio režiju filma „Košare“, s kojim je reditelj Balša Đogo prošao na konkursu FCS i započeo snimanje, ali su mu producenti oduzeli režiju, što je takođe bio jedan od najvećih skandala u našoj filmskoj industriji.
Lekić je tada, bez zvanične odluke UO FCS, zaključio novi ugovor sa producentima, iako je ugovor sa Đogom još bio važeći, a u izjavi za Danas je demantovao da je učinio nešto „mimo zakona“, i da je tu ponudu dobio pre konkursa za eminetne reditelje.
Ali, ništa nije rekao o tome zašto se oglušio o stav esnafa, Asocijacije filmskih reditelja Srbije, Udruženja filmskih scenarista…, koji su u to vreme javno apelovali kolegama da niko ne prihvati režiju „Košara“ umesto Đoga, dok se čitav slučaj u potpunosti zakonski ne razreši.
Tako je Lekić dokazao svoju spremnost za izvršavanje porudžbina bliskih krugovima vlasti, i kako komentariše deo kulturne javnosti, sada je dobro nagrađen za to – na sednici Vlade održanoj 6. aprila imenovan je za predsednika novog saziva Upravnog odbora FCS.
Miroslav Lekić rođen je 1954. u Beogradu, diplomirao na FDU u klasi Radomira Šaranovića, režirao je filmove „Stepenice za nebo“, „Dogodilo se na današnji dan“, „Bolje od bekstva“, „Povratak lopova“, „Nož“, „Lavirint“, i brojne serijale.
„Otvorena vrata 2“, „Gore dole“, „Sva ta ravnica“ „Evropa, bre“, „Jagodići“, „Beležnica profesora Miškovića…. Bio je i deo rediteljskih ekipa serija „Senke nad Balkanom“, „Žigosani u reketu“, „Državni službenik“, „Švindleri“…
Redovni je profesor filmske režije na Fakultetu FEFA u Beogradu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.