Počinje Krovđendanski festival: Podseća na amsterdamske društvene centre, a baza je angažovanih antropologa i reditelja

U okviru rođendanskog programa u potkrovlju kod Vukovog spomenika očekuju vas: dva antropološka predavanja, Slušaonica, televizija ETNA, preložur, Slivodram, Krovne olimpijske igre, kompilacija etnoloških i etnografskih filmova, kao i mnogi drugi događaji koji će biti deo Trećeg Krovđendanskog festivala, koji donosi 13 novih dešavanja u narednih osam dana.

Povodom proslave Relja Pekić, član združenog kolektiva DC Krov i vizuelni antropolog kaže da je njima svaki dan važan, a da njihove događaje možete ispratiti na Fejsbuku ili Instagram profilu Krova.

– Kao združeni kolektivi osećamo novu energiju koju stvaramo ne samo na događajima, već i na etnografskom terenu koji uvek nosi nove priče/filmove, a svakako i ideje za razmišljanje. Nekako se osećam kao da smo na početku borbe sa kojom smo se složili na početku – da etnografski film i antropologija bude prepoznata kao društveno-humanistička nauka kroz angažovani rad. Beogradu su potrebni autonomni prostori u kojima ljudi mogu slobodno da dele svoja znanja i razvijaju kritičko mišljenje – ističe Relja u razgovoru za Danas i dodaje: „Krov je postao samoodrživi nezavisni društveni centar u Beogradu i nadamo se da ćemo imati više vremena da razvijamo programe koje volimo“.

Hajde da se prisetimo inicijalne ideje nastanka Krova, onako romantično – rođendanski, kako je sve počelo ?

– Na nekoliko srodnih, a opet različitih polja, kolektivi antropologa, vizuelnih antropologa, filmskih i pozorišnih reditelja i etnomuzikologa je došlo na ideju da osnuje slobodno mesto za stvaranje audiovizuelne arhive za etnografske filmove, multimedijalne izložbe, ali i etnomuzikološke radove. Pre tri i po godine smo počeli da tražimo prostor koji bi mogao da ponudi bioskopsku salu i više prostorija za montažu, obradu zvuka i biblioteku. Nakon dugog traganja, ušli smo u potkrovlje u Kraljice Marije koje neke od naših gostiju podseća na amsterdamske društvene centre, iako stvarno ne znam sa čim bi ga uporedio. Prvo predavanje u Krovu je trebao da drži vizuelni antropolog Petar Veljačić iz Brisela 13. marta, ali smo morali da otkažemo zbog najave da će se zatvoriti ceo grad. Pregrmeli smo koronu srećom nekim istraživačkim projektima, kako online, ali i na terenu i čekali da ponovo reaktiviramo antropološke i angažovane programe u našem centru. Ponekad nostalgično čitamo najave za vreme kovida, – i ide onaj distopijski dodatak da je “broj gostiju ograničen na 10” zbog mera prevencija od virusa.

Koje sve sadržaje Krov donosi kulturnoj sceni grada?

– Naši programi su usmereni na timski rad mladih istraživača, ali i onih starijih koji su zainteresovani da se bave etnografskim i dokumentarnim filmom, fotografijom i muzikom. Jedan od edukativnih programa u kojima sve više članova učestvuje kao predavač ili mentor je Škola vizuelne antropologije, koja podrazumeva dvomesečnu radionicu učenja vizuelno antropoloških metoda na filmu. Na angažovanim etnografskim festivalima “Vizantrop” organizovali smo domaće i međunarodne radionice fotografije Igora Čoka. Jedno vreme imali smo kino klub Miloša Tomića i nadamo se da će ponovo zaživeti u različitim formama kroz animacije ili dokumentarni film. U Krovnom muzičkom programu, uvek pružamo priliku mladim autorima i DJ-evima da imaju svoje prvence ili nastupe, i mislim da im to znači i pruža nove mogućnosti u daljem radu. Krenuli smo sa Slivnikom, koji su naši rezidenti stvorili za publiku iz Krova, a sada razvijamo Krovodram – drum’n’bass večeri, jer takva muzika danas u Beogradu retko gde se čuje. U Krov dolaze i dosta umetnika koji izlažu svoje radove ili posećuju izložbe drugih autora, a pre godinu dana smo pokrenuli program Umetničkih rezidencija, koje su imale svoju izložbu i u Ostavinskoj galeriji u Kraljevića Marka. Združeni kolektiv Društvenog centra Krov sarađuje i sa drugim koletivima i organizuje svoja dešavanja u ostalim mestima u Srbiji i regionu.

Koji događaj ili program bi posebno istakao?

– Mislim da je to izložba Irca Ed Godsela u saradnji sa Centrom za vizuelnu antropologiju – VAC koji su organizovali izložbu fotografiju. E tada je nastala ideja za projekcije filmova Gorana Markovića “Poludeli ljudi” kada smo imali Zum razgovore o filmskom arhivu o društvenim gibanjima u Beogradu, za koji mislim da treba da se u nekom obliku nastavi kao alat društvenog aktivizma u cilju eksperimentisanja sa audiovizuelnim (auto)etnografskim formama. To je postavilo osnove našeg delovanja u Krovu, kada su naši članovi zajedno izlazili na teren sa različitim audiovizuelnim uređajima beležili haotična zbivanja na beogradskim ulicama za vreme julskih protesta.

Za šta se zajednica koja je osnovala i „drži“ Krov, zalaže?

– Pored predstavljanja i promocije antropologije, vizuelne antropologije i etnomuzikologije široj publici, naša ideja je da kreativni i edukativni programi treba da nastaju zajedničkim i na samoodrživim osnovama, kao i da naši članovi imaju mogućnost da snime svoj prvi film ili učestvuju u razvijanju istraživačkih projekta koje podrazumeva putovanja u Srbiju ili region. Film zajednice, kao i stvaranje neformalnih istraživačkih grupa su jedan od ciljeva našeg kolektiva. Sigurni smo da će nam se ljudi priključiti u pravljenju nove strategije društvenog centra, ali naravno ne samo u ovom prostoru, već i u tome da stvaramo nove zajedničke autonomne prostore koji ne zavise od države.

Koji su budući programi vašeg centra, da li postoji strategija za ovu godinu?

– Jedan od projekata o kojima maštamo su kontinuirani radio podkasti i online radio Krov i zaista se bližimo cilju da pokrenemo jedan novi internet alternativni radio koji će ponuditi antropološke emisije, radio drame, DJ setove nezavinsnih umetnika i svakakve eksperimentalne forme su moguće. Postoji i želja da pokrenemo različite rezidencije, kako filmske i umetničke koje bi doprineli kooperaciji sa srodnim istraživačkim društvenim centrima u Evropi. Naša zamisao je da Krov bude nova baza za razvijanje eksperimentalnih formi u etnografskom filmu, dokufikciji i različitim subverzivnim formama.