Sprema se novi Alien: Ima li nade za posrnulu franšizu?

U decembru prošle godine pojavila se vest o devetom nastavku franšize Alien koja se s više ili manje (češće manje) uspeha održava na životu od 1979., kada se pojavio legendarni SF horor Ridlija Skota i ostavio toliko jak utisak da nakon 44 godine i hrpetine loših nastavaka još uvek razmišljamo o tome šta ovaj briljantni koncept može da ponudi, piše kolumnista Index. hr. Hrvoje Masrjanović.

Naravno, govorimo o modernom Holivudu koji funkcioniše gotovo isključivo u okvirima rimejkova, ribotova i franšiza.

Samo nekoliko meseci nakon razočaravajućeg Skotovog filma Alien: Covenant, prava na film otkupio je Diuni, koji je u večnoj potrazi za idejama koje će eksploatirati sve dok ih ne izliže do neprepoznatljivosti, a Fede Alvarez (Don’t Breathe, Evil Dead) prihvatio je rediteljsku ulogu.

Treba spomenuti i to da je tvorac serije Fargo Noah Hawley odlučio snimiti i seriju smeštenu u isti univerzum pa nas očekuje svojevrsni rivajvl ove naučno – fantastične franšize.

Ne treba biti preterano negativan jer uvek postoji način da udahnete novi život umirućim idejama, a bezbroj je primera koji nas podsećaju na tu činjenicu.

Svi smo bili pomalo sumnjičavi oko nastavka Top Guna, ali dobili smo jedan od najboljih filmova prošle godine. Isto vredi i filmove i serije sa zombijima. Ne postoji format koji je više izlizan, ali The Last of Us pokazao nam je da interes itekako postoji ako okupite pravu ekipu.
Stoga, ne preostaje nam ništa drugo nego nadati se najboljem (i biti spreman na uobičajeno).

Skot, Kameron, Finčer…

Debi Ridlija Skota pojavio se u periodu kada je filmska industrija želela bilo što povezano s vanzemaljcima i svemirom jer su Lukasov Star Wars i Spilbergov Close Encounters of the Third Kind pokazali da publika želi bilo šta s radnjom smeštenom u svemir.

Drugim rečima, glavešine studija želeli su tu svemirsku paricu i bili su otvoreni za eksperimente.

Na svu sreću, spletom sretnih okolnosti Skot se u određenoj meri okoristio nesrećom (i megalomanijom) Alejandra Hodorowskog kojem je propala savršeno osmišljena, ali preambiciozna (i u mnogočemu suluda) adaptacija Dine Franka Herberta.

Uz odlično napisan scenario Dana O’Bannona i viziju H.R. Gigera i Mbiusa, čije su neiskorišćene ideje više-manje prebačene s Dine na Aliena, Skot se odjednom našao usred ambicioznog projekta koji je konceptualno delovao kao B-horor, ali se pravim potezima brzo prometnuo u kompleksno, mračno i atmosferično remek-delo s impresivnom glumačkom ekipom.

Sedam godina kasnije, Džems Kameron, na krilima uspeha s Terminatorom, odlučio je snimiti nastavak koji je kompletnu priču podigao na potpuno novu razinu i klaustrofobični horor pretvorio u akcijski SF spektakl i jedan od najboljih nastavaka svih vremena.

Ripli je Sigurni Viver pretvorila u međunarodnu zvezdu i jednu od najvećih akcionih heroina svih vremena. Kameron je definitivno podigao letvicu i uverio studio da je ovo franšiza u koju vredi ulagati

No već treći dio postao je žrtva uplitanja onih koji bi trebali voditi računa samo o novcu.

Studio je angažovao mladog i talentovanog  Dejvida Fičera u nadi da će ga lako kontrolisati , ali prevideli su to da se radi o umetniku s jasnom vizijom, ali nažalost i premalo iskustva i kreativne kontrole.

Konačni rezultat je daleko slabiji nastavak koji, gledajući s odmakom, nije tolika katastrofa kakvom ga mnogi prikazuju.

Foks je s četvrtim nastavkom bio još ambiciozniji pa su rediteljsku palicu prepustili francuskom vizionaru Jean-Pierreu Jeunetu (Delicatessen, The City of Lost Children), koji je jako teško pomirio svoje umetničke ambicije s onime što je veliki filmski studio tražio od njega, a dodatni problem bio je i to da nije baratao engleskim jezikom.

Rezultat je bio na momente bizaran film koji je potpuno promašio poentu scenarija talentovanog Joss Whedona.

Ipak, uz sve nedostatke i kompletnu zbrkanost, još uvek ste mogli pronaći obrise vizije filma od kojeg je sve krenulo.
Pravi problemi nastali su u trenutku kada je 20th Century Fox odlučio izmusti franšizu spojivši Elijena i Predatora u nadi da će ova kombinacija rezultirati zaradom, a rezultiralo je kompletnim smećem koje je nakon dva podjednako loša nastavka gotovo ubilo franšizu.

Povratak kralja

Ridli Skot 2012. odlučio je vratiti respekt filmskom serijalu koji ga je stvorio. Prometheus je priča o nastanku ksenomorfa i onima koji su ga stvorili.

Kritike su bile podeljene, a većina smatra da je reč o pretencioznom i na momente stupidnom pokušaju da nešto što je funkcionisalo učinite još pametnijim.

Ipak, kritike su bile pregrube, a Prometheus je i dalje treći najbolji film u serijalu. Istina, postoji gomila nelogičnosti i nedorečenosti, ali Skot je do neprepoznatljivosti uništenoj franšizi barem pokušao i delimično vratio stari sjaj.

Sve to dovelo je do poslednjeg filma u serijalu, Alien: Covenant, koji je podbacio u jednoj ključnoj stvari. Naime, pomalo obeshrabren reakcijama na prethodni film, Skot je odlučio ubrzati prvobitni plan da ksenomorfa kojeg znamo uvede tek u trećem delu i fanovima je odlučio dati ono što žele.

Tačnije, ono što je mislio da žele jer reakcije su bile još gore nego u slučaju prethodnika.

I da ne bi bilo zabune, Covenant nije suštinski loš film. Mnogo je toga što u ovom filmu funkcioniše, ali problem je da se ne drži smera postavljenog u prethodnom filmu, a klasičnoj Eliejnovoj franšizi ne donosi ništa što već nismo videli.

Kad sve saberemo i oduzmemo, ova franšiza je dugo vremena žrtva potpune obezglavljenosti studija koji čak ni s neupitno talentovanim ljudima nije bio u stanju snimiti dobar ili uspešan film nakon 1986.

U priču je u jednom trenutku ušao i Neil Blomkamp, reditelj izvrsnog SF-a District 9, koji je pokušao serijal vratiti na pravi put tako što bi praktički poništio sve filmove nakon dvojke. No taj projekt je ugašen, ali nada i dalje postoji.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Related posts

(FOTO) Nemci su pisali kako Jugosloveni zbog ovoga čekaju u ogromnim redovima: Sećate li se brenda “Sebastian”?

INTERVJU Pjer Žalica povodom „Praznika rada“: Nema tu šta da se slavi, ali ima za šta da se buni

Otkriven nepoznati Markesov roman, glavna junakinja sredovečna žena koja ima erotsku aferu