U amsterdamskom muzeju Rijksmuzeumu (Rijksmuseum) danas će biti otvorena retrospektiva dela holandskog slikara Johanesa Vermera (Johannes Vermeer).
Biće to najveća izložba ikada posvećena tom umetniku iz 17. veka sa prikupljenih 28 njegovih slika na jednom mestu.
Umetnik, autor svetski poznatih slika među kojima su „Mlekarica“ i „Devojka sa bisernom minđušom“, nije napravio mnogo slika, oko 35, a malo se zna o njegovom kratkom životu (1632-1675).
Muzej je uspeo da prikupi više od tri četvrtine njegovih dela, čineći izložbu najvećom retrospektivom ikada posvećenom slikaru holandskog Zlatnog doba.
„Nikada u istoriji nije prikupljeno 28 Vermerovih slika“, izjavio je Frans presu generalni direktor Rijksmuzeuma Tako Dibits (Taco Dibbits) i dodao da sam umetnik nije video sve svoje slike na jednom mestu.
Vermerove slike, poznate po jakoj svetlosti, sijaće na mračnim zidovima izložbe, koja će trajati do 4. juna. Neke slike su pozajmljene iz drugih muzeja i kolekcija širom sveta.
Dibits je rekao da je izložba „ponovni susret sa Vermerom“ i dodao da je unapred prodato 200.000 ulaznica, što je nezampaćeno za jednu izložbu.
Deo fascinacije prema Vermeru potiče od misterije koja ga okružuje.
Umetnik je rođen u porodici kalvinističkih trgovaca pre nego što je prešao u katoličanstvo posle venčanja sa bogatom ženom sa kojom je imao 11 dece.
Relativno malo se zna o njegovom životu, a njegovo delo je dugo bilo u senci u poređenju sa drugim holandskim majstorima Zlatnog doba kao što je Rembrant (Rembrandt). Vermerova dela su izašla na videlo u 19. veku.
Vermerov uspon do statusa „mega zvezde“ poklopio se sa objavljivanjem 1999. istorijskog romana Trejsi Ševalije (Tracy Chevalier) „Devojka sa bisernom minđušom“. Knjiga je inspirisana slikom koja je za sadašnju izložbu pozajmljena iz muzeja u Hagu.
Knjiga je bila inspiracija za holivudski film 2003. godine sa Skarlet Johanson (Scarlett Johansson) i Kolinom Firtom (Colin Firth) u glavnim ulogama.
Trejsi Ševalije koja je pretpremijerno pozvana da poseti izložbu, izjavila je da je „divno što će posetioci na jednom mestu videti Vermerove slike i steći sopstveni utisak o umetniku“.
Spisateljica je ocenila da je umetnik predstavljao žene „u najboljem svetlu, bukvalno i figurativno“.
Prema njenim rečima, Vermer je slikao žene u domaćim atmosferama, kako čitaju, pišu ljubavna pisma, ili sviraju neki instrument.
Umetnik je pokazao „šta je to biti žena“, rekla je Trejsi Ševalije i dodala da je posebno šarmirana delom „Čipkarica“, koja je pozajmljena iz pariskog muzeja Luvr (Le Louvre).
Dibits je izrazio uverenje da deo Vermerove privlačnosti leži u stvaranju tihih svetova koji su toliko realistični da se gledalac oseća izgubljeno u njima.
„Živimo u tako užurbanom svetu. Onda stojimo pred Vermerom slikom i vreme stane“, dodao je on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.