Glumačka Oranizacija Srbije pokrenula je online peticiju kako bi podržala pozorište Boško Buha da se, posle devet godina, vrati na svoju matičnu adresu na Trgu Republike 3.
Iz pozorišta su pozvali građane da potpišu peticiju podrške Pozorištu “Boško Buha”
„Želimo da istaknemo značaj ovog pozorišta u odrastanju dece i mladih Beograda ali i cele Srbije – ono ne samo što od njih čini istinske ljubitelje pozorišne umetnosti od najmanjih nogu, već formira misleće građane, aktivne činioce društva. Mi se zalažemo da nam deca ne rastu uz rialitije već uz najkvalitetnije kulturne sadržaje“- navedeno je u peticiji i dodato: „Zbog toga je nedopustivo da se toj kući oduzima scena na kojoj je od svog osnivanja, na kome je pred kraj života počeo da radi Branislav Nušić lično, a koje je konačno privela kraju i time ispunila očevu želju njegova ćerka Gita Predić Nušić“.
„Zato vas molimo, sve vas koji ste odrasli uz „Buhu“ ili zelite da vaša deca odrastaju uz nju u Beogradu i celoj Srbiji, da podržite ovu peticiju,“ – kazali su.
Ovom prilikom, podsećamo i na te početke i borbu koju su tada vodili osnivači ovog pozorišta.
Naime, kako stoji na sajtu ove institucije kulture, „priča o pozorištu Boško Buha, kao i mnoge pozorišne priče, počinje od Branislava Nušića. Po njegovoj zamisli je, 1937. godine nastalo „Povlašćeno pozorište za decu i omladinu Roda“. Prva Rodina premijera, zakazana za 19. januar 1938. je otkazana, jer je tog dana umro Branislav Nušić. Premijera je održana 23. januara, a Pozorište je, pod rukovodstvom piščeve ćerke Gite Predić Nušić i bračnog para Vukadinović, punom parom radilo do 1941“.
Kako podsećaju, najpoznatija predstava iz tog perioda je „Rista sportista“ po komadu čuvene glumice Ljubinke Bobić, a o popularnosti te predstave svedoči i činjenica da je 1939. u Politici počeo da izlazi istoimeni strip.
„Po oslobođenju Beograda 1945. osnivači Rodinog pozorišta nastavili su rad pod okriljem Pionirskog pozorišta, koje svoje predstave izvodi u drugim beogradskim dvoranama. Ipak, ono je iste godine zatvoreno pod obrazloženjem da „nije pedagoški da se deca bave glumom i baletom, da je to čak krajnje štetno za njihov uzrast, da su u pozorištu izloženi opasnosti da steknu bolesne ambicije i da je bolje da se posvete samo učenju“. Tako je Beograd ostao bez pozorišta za decu punih pet godina“, stoji u biografiji pozorišta.
Tek krajem 1950. Gita Predić-Nušić uspela je da dobije saglasnost o pokretanju novog dečjeg pozorišta. Tako je 13. oktobra te godine osnovano Pozorište Boško Buha, i deci je vraćeno pravo na pozorište, na Trgu Republike broj 3.
„Od osnivanja do danas, na našoj sceni odigrano je oko tri stotine naslova, a kroz našu salu prošlo je blizu pet miliona dece, njihovih roditelja i nastavnika. Ne bismo pogrešili ako bismo rekli da prve generacije publike danas na predstave dovode svoje unuke“, piše u biografiji pozorišta.
Peticiju da pozorište Boško Buha bude vraćeno u svoju matičnu kuću na Trgu Republike 3. možete potpisati OVDE.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.