Događaji koji nemaju godišnjice svake godine: Šta se sve dogodilo 29. februara?

Zbog činjenice da ovaj dan nastupa samo jednom u četiri godine, ne postoji mnogo istorijskih događaja koji su se dogodili na taj dan.

Ipak, u nastavku teksta podsećamo na neke od događaja koji su se odigrali baš 29. februara.

1720 — Švedska kraljica Ulrika abdicirala u korist supruga, princa Frederika I

Ulrika Eleonora bila je švedska kraljica od 1718. do 1720., kad je abdicirala u korist svog muža.

Iako je kratko vladala, njena vladavina označila je kraj švedskog apsolutizma i početak parlamentarne monarhije.

1808 — Napoleon ušao u Barselonu

Ovo se dogodilo tokom njegovog pohoda na Španiju koju je osvojio za mesec dana.

Pod izgovorom slanja pojačanja francusko-španskoj vojsci u okupaciji Portugala, Napoleon je počeo da šalje trupe u Španiju, gde ih je stanovništvo dočekalo sa entuzijazmom, uprkos naglom rastu napetosti u diplomatskim odnosima.

U februaru 1808. godine, ova tiha invazija je prerasla u otvorenu akciju.

Naime, Napoleon je pokazao svoje namere i naredio frncuskim generalima da prekinu marš i zauzmu španske tvrđave.

Prvo je pala Pamplona, a vrlo brzo i Barselona, kada je francuski konvoj, prerušen u konvoj sa ranjenicima, ubedio vlasti da otvore gradske kapije.

1892 — SAD i Britanija potpisale ugovor o lovu na foke u Beringovom moru

Nakon ovog čina, nastavljeno je masovno uništavanje tih životinja – ali od tada sa ustanovljenim kvotama svake od dveju zemalja potpisnica ugovora.

1920 — Vlada Čehoslovačke zamenila privremeni ustav konstituisana čehoslovačka država

Nova socijaldemokratska vlada Čehoslovačke donela je novi ustav i time zamenila privremeni ustav usvojen 13. novembra 1918. kojim je konstituisana čehoslovačka država nastala raspadom Austrougarske posle Prvog svetskog rata.

Nezavisnost Čehoslovačke je zvanično proglašena u Pragu 28. oktobra 1918.u dvorani Smetana u opštinskom domu. Slovaci su se zvanično pridružili državi dva dana kasnije pri proglašenju u gradu Martinu.

Usvojen je privremeni ustav, a Tomaš Masarik je proglašen za predsednika 14. novembra. Sporazum u Sen Žermenu (1919), potpisan u septembru, formalno je priznao novu republiku.

Čehoslovačkoj je 1919. godine priključena i tadašnja Rusinska Krajina, koja je organizovana kao autonomna oblast pod nazivom: Potkarpatska Rusija.

1940 — Hati Makdanijel postala prva Afroamerikanka koja je dobila Oskara

Ovu nagradu Makdanijel dobila je za sporednu žensku ulogu u filmu „Prohujalo sa vihorom“.

Iako je u filmu „Prohujalo sa vihorom“ imala zapaženu ulogu verne i dobre sluškinje Mami, glumici Hati Makdanijel nije bilo dozvoljeno da bude na premijeri filma u Atlanti, jer su u Džordžiji još uvek vladali zakoni o rasnoj segregaciji.

Kada je Klark Gejbl čuo za to, do te mere se razbesneo da je odbio da odena premijeru u ovom gradu, ali ga je u zadnjem trenutku sama Hati nagovorila da ode.

Na kraju, nije sve ispalo toliko loše, jer je Hati zahvaljujući ovoj ulozibila prva crnkinja koja je nominovana, ali koja je i dobila Oskara.

1944 — Invazija Amerike na Admiralska ostrva

Američke trupe su u Drugom svetskom ratu izvršile invaziju na Admiralska ostrva u Tihom okeanu severoistočno od Nove Gvineje, koja su bila pod japanskom okupacijom.

Admiralska ostrva su grupa od osamnaest vulkanskih i koralnih ostrva u Bizmarkovom arhipelagu i imaju površinu od 2.072 kilometara kvadratnih.

Otkrivena su 1616, a od 1885. do 1914. bila su nemački posed, a posle britanski, kao deo Teritorije Nove Gvineje.

Zauzimanje tih ostrva bilo je strateški značajno za savezničke snage u nadiranju ka Filipinima.

1960 — Jak zemljotres pogodio Agadir: Poginulo oko 15.000 ljudi

U snažnom zemljotresu koji je pogodio marokanski grad Agadir poginulo je oko 12.000 ljudi, a grad je gotovo potpuno srušen.

Agadir je glavni grad regiona Sus-Masa-Draa.

Reč Agadir na berberskom jeziku znači „utvrđeno skladište žita“ a osnovali su ga portugalski pomorci 1505. godine.

Ovde je 1911. kulminirala vojno-politička zategnutost između Francuske i Nemačke poznata kao Agadirska kriza.

Zemljotres 29. februara 1960. usmrtio je 15.000 ljudi.

1992 —Referendum u BiH – stanovnici izglasali nezavisnu državu

U Bosni i Hercegovini je održan referendum na kojem se većina stanovništva izjasnila za nezavisnu državu, što je značilo odvajanje od tadašnje SFR Jugoslavije.

Bosanski Srbi su bojkotovali ovaj referendum, a napetost u kojoj je održan kulminirala je kada je ispred crkve u centru Sarajeva ubijen Srbin Nikola Gardović na svadbi svoga sina.

U roku od nekoliko sati grad je blokiran barikadama koje su čuvali naoružani civili Srbi i Muslimani.

1996 —Najveća nesreća peruanskog civilnog vazduhoplovstva

U najtežoj nesreći u istoriji peruanskog civilnog vazduhoplovstva poginulo je svih 117 putnika i šest članova posade aviona „boing 737“.

Relacija leta bila je iz Lime ka gradu Arekipa, koji se srušio u Andima, oko 900 kilometara južno od Lime.

2000 – Elton Džon napustio brodvejsku premijeru mjuzikla Aida

Ovaj mjuzikl zasnovan je na njegovim pesmama.

Ser Redžinald Kenet Dvajt, poznatiji kao Elton Džon je engleski pevač, tekstopisac, kompozitor i pijanista.

S tekstopiscem Bernijem Topinom počeo je da sarađuje 1967; zajedno su stvorili preko 30 albuma od tada do danas.

Tokom svoje pedesetogodišnje karijere, Elton Džon prodao je preko 300 miliona albuma, što ga čini jednim od najuspešnijih muzičara po broju prodanih dela.

2004 – Žan Bertran Aristid dao ostavku kao predsednik Haitija

Glavnim gradom Haitija Port-o-Prensu tog dana širio se haos, dok su naoružane bande lojalne vladi pljačkale i ubijale pod okriljem mraka pošto je prekinuta električna energija.

Pobunjenici koji su nastojali da obore predsednika ostrvske države u Karibima Žana Bertrana Aristida nalazili su se na oko 40 kilometara od Port-o-Prensa i tvrdili da nameravaju da drže u opsadi glavni grad, ali ne i da ga napadnu.