Pre sto godina bugarski predsednik vlade Aleksandar Stambolijski ubijen je u pokušaju beksta u Slavovici, samo pet dana nakon što je 9. juna 1923. godine u Bugarskoj izvršen vojni prevrat.
Vest o njegovoj smrti prvi u Beogradu objavio je list Vreme, ali mnogi nisu odmah poverovali u istinitost.
„Vest je objavljena u vanrednom izdanju, a izazvala je ogromnu senzaciju i žalost. Publika nije htela da veruje u to, utoliko više što je Ministarstvo inostranih dela imalo jednu depešu iz Sofije da je Stambolijski pobegao. Međutim, poznije primljene depeše utvrdile su da je Stambolijski doista ubijen“, navodi Vreme u broju od 16. juna, dva dana nakon ubistva bugarskog političara, koji je bio poznat i po tome što se nije izjašnjavao kao Bugarin, već kao Jugosloven.
Danima pre toga, Vreme je izveštavalo o građanskom ratu koji se vodio u Bugarskoj i seljačkim bunama u planinama, u kojima je između ostalog bio ranjen i brat Stambolijskog.
„Glavni uzrok sukoba nalazi se u tome što je oborena vlada skrenula sa puta bugarske imperijalističke politike i što je htela sa susedima da utvrdi uslove dobrog susedstva. Niški sporazum je ishodište gneva i sadašnjeg prevrata. Naše najače oružje i pravni osnov je Nejski ugovor“, pisalo je Vreme o tadašnjim prilikama u Bugarskoj.
Inače, Niški sporazum potpisan je 23. marta 1923. godine između Kraljevine SHS i Kraljevine Bugarske, podrazumevao je zajedničko patroliranje kako bi se granična policija dovela u red, a makedonski separatisti sprečili da upadaju sa bugarske teritorije. Stambolijski nije mogao da se osloni na bugarsku vojsku.
Prevrat je, kako piše Vreme, usledio kada su se oficiri zaverenici okupili noću po kasarnama i skupili trupe, kojima su krenuli najpre na Narodnu banku, zatim na Poštu i Telegraf, kao i stanove ministara. Kako se tvrdilo, zaverenici nisu Stambolijskog našli kod kuće, ali su zato napravili premetačinu i pronašli dokumenate koje je nova vlada nameravala da objavi. Tom prilikom konfiskovali su mu milion i po franaka i milion u bugarskim novčanicama.
Novine su pisale da „Radosna Sofija čeka svoju žrtvu“, navodeći da je građanstvo u Bugarskoj s nestrpljenjem čekalo da uhapšenog Stambolijskog „doteraju“ u Sofiju. Putnici su tvrdili da se iz Sofije u to vreme neprestano upućivala vojska u provinciju.
Kada je zvanično potvrđeno da je bivši bugarski predsednik vlade uhapšen, pa ubijen to je saopšteno na sledeći način:
„Vladine trupe stigle su Stambolijskog u noći između 13. i 14. juna 1923. godine u blizini sela Golak. Videvši da je opkoljen vođa zemljoradnika je sam ponudio predaju oko sedam sati ujutru. Konamdant vladinih trupa naredio je da se Stambolijski kolima sprovede pravo u Vetren, a odatle u Slavovincu. Pri prolazu kroz Tatar Parardžik došlo je do velikih demonstracija. Kada je povorka došla u Slavovicu, celo selo naoružano napalo je valdine trupe. Razvila se borba u kojoj je Stambolijskom pošlo za rukom da pobegne. Pošto su se pribrale, valdine trupe su ponovo dale u gonjenje. U puškaranju, do kojeg je došlo u prvom idućem sukobu, Stambolijski je ubijen“.
Međutim, tek onda su novinama počele da kruže razne informacije o događajima koji su neposredno predhodili ovom ubistvu.
„Iz svih tih obaveštenja se vidi da su događaji potpuno iznenadili i Stambolijskog, kao i njegove ministre, i da je Stambolijski platio glavom najvećim delom zato što dugo nije verovao u ozbiljnost događaja koji su se odigrali u Sofiji. Na osnovu iskaza pohapšenih seljaka u Slavovici, Stambolijski je još istog dana bio isvešten o prevratu u Sofiji, ali je mislio da to neće uticati na stvari u unutrašnjosti. Spremao se za odbranu, ali ni pomišljao da odmah krene u kontra-revoluciju“, prenosi Vreme.
Navine prenose i da je Stambolijski nakon hapšenja pisao novoj vladi da joj želi uspeha i da traži da mu sačuva život, navodeći da može biti još koristan Bugarskoj.
Iako je imao podršku seljaka, pred samo hapšenje oko njega nije bilo nikoga.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 100 godina, tačnije 1922. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.