Kako je Tito postao prvi komunistički vođa koji je posetio Zapad za vreme Hladnog rata

Na današnji dan 1953. godine godina u posetu Velikoj Britaniji stigao je predsednik Jugoslavije, Josip Broz Tito, i tako postao prvi komunistički vođa koji je posetio neku zapadnu zemlju od početka Hladnog rata

Ova poseta Ujedinjenom Kraljevstvu bila je takođe i prvi put da je Tito napustio Jugoslaviju od kako je Josifu Staljinu „rekao ne“ i zauvek se otklonio od uticaja Sovjetskog Saveza.

Nakon što se 1948. godine Tito odvojio od uticaja Staljina, tadašnji britanski ministar spoljnih poslova Ernest Bevin je odlučio da oformi prijateljske odnose sa Jugoslavijom.

Pobornik ove politike bio je i Bevinov naslednik Entoni Idn koji je prihvatio poziv da poseti Jugoslaviju u septembru 1952. godine, a to putovanje je okarkterisao kao priliku da „uhvati malo kasnog letnjeg sunca“.

Po protokolu, Idn je tada pozvao Tita u posetu Velikoj Britaniji, ali zbog tadašnjih geopolitičkih prilika ovaj poziv je malo ko shvatao ozbiljno i nije bilo očekivano da će se Titova poseta desiti.

Mnogi građani Velike Britanije su bili protiv Titove posete i na adresu premijera je stiglo na stotine protestnih pisama. Pretpostavlja se da su se građani protivili ovoj poseti jer se politike dve zemlje nisu ideološki slagale a i Tito je u Jugoslaviji svrgao monarhiju što se većini Engleza nije sviđalo.

Problem je bio i što kraljica Elizabeta druga još uvek nije bila krunisana, to je trebalo da se obavi tek u junu 1953. a Titova poseta je planirana za mart.

Uprkos svemu Josip Broz Tito je odlučio da prihvati poziv ministra Entonija Idna i poseti Veliku Britaniju.

Na dan Titove posete gusta magla je okruživala London pa je njegova jahta „Galeb“ do Griniča stigla sa malim zakašnjenjem.

Zbog „Galebove“ nemogućnosti da plovi ispod mostova na Temzi Tita je do Vestminsterskog pristaništa prebacio jedan mali brodić, naravno uz pratnju britanske policije.

Londonski saobraćaj na obalama Temze i mostovima bio je očišćen od pešaka i vozila zbog zabrinutosti za Titovu bezbednost.

Na Vestminsterskom pristaništu Tita su dočekali princ Filip, Vinston Čerčil i ministar spoljnih poslova Entoni Idn.

Tito je tu održao kratak govor na engleskom posle čega se u blindiranom automobilu, uz jaku policijsku pratnju, odvezao do Dauning Strita gde je sa Vinstonom Čerčilom obavio razgovor u četiri oka.

Foto: screenshot YouTube/British Pathe

Nije bilo zvaničnih informacija o čemu su Tito i Čerčil tačno razgovarali ali tadašnji mediji su pretpostavljali da je Tito tražio više investicija sa Zapada, zatim više oružija, pogtovo letelica, tražio je i da mu se obezbedi sastanak sa Italijom, NATO članicom, na kom bi se razgovaralo u pravu Jugoslavije da koristi luku u Trstu.

Titova poseta Londonu je trajala pet dana, a sa njim je bila i njegova supruga Jovanka. Tito je prvobitno trebalo da odsedne u Jugolsovenskoj ambasadi, ali se ipak odlučio za nešto grandioznije, pa je tako pet dana proveo u luksuznoj vili  „Bela Loža“ u Ričmond parku. Titova poseta je okarakterisana kao „zavnična“ ali ne „državan“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Related posts

Kako su pre sto godina u Beogradu spasavali devojčice od prostitucije

Koliko su koji delovi Beograda bili naseljeni 1923. godine?

Čovek strogog lica i britkog jezika: Na današnji dan preminuo Duško Radović