Sa Parizom na vezi za 10 minuta: Kako se planirale stanice za bežičnu telegrafiju u Rakovici i na Vračaru

Francuska kompanija, koja u sporazumu sa Ministarstvom Pošta i Telegrafa podiže instalaciju, kupila je tada terene za stanice za davanje vesti (emisione) i prijem. Kako su objasnili, te dve stanice morale su da budu na velikoj udaljenosti.

„Naša stanica za primanje biće podignuta na Velikom Vračaru, do Laudanovog Šanca, između groblja i Dunava. Tamo je već otkupljeno šest hektara. Stanica u Rakovici biće pored same železničke stanice, zbog čega je otkupljeno 25 hektara terena. Inženjeri Nikodije Bogdanović i Krsta Anđus, predstavnici kompanije iz Pariza primili su 10 vagona materijala da otpočnu radove“, navodi list Vreme.

Transmisiona stanica u Rakovici trebalo je, prema tekstu Vremena, da ima tri gvozdena pilona visoka po 150 metara, u rastojanju 320 mertara, a ovom novom radio-stanicom, naša zemlja direktno bi bila povezana sa celom Evropom, Azijom, Afrikom, a preko Pariza i sa celim svetom Severnom i Južnom Amerikom, Australijom…

„Prijemna stanica na Vračaru primaće isto tako telegrame iz celog sveta. Kada uzmemo u obzir veliku brzinu električnih bazdužnih talasa, znači da mi u Beogradu možemo primiti u roku od 5 minuta vesti iz najudaljenijih tačaka sveta. Da bi brzina primanja i davanja vesti bila što veća treba naglasiti da će direktni automatski aparati za primanje i davanje vazdušnih telegrama biti smešteni u samom birou kompanije, koji će se nalaziti u centru varoši, verovatno u zgradi Prve Hrvatske Štedionice“, navodi Vreme.

Objašnjavajući značaj bežične telefonije Vreme slikovito navodi kako jedna banka iz Beograda komunicira sa bankom u Parizu:

„Činovnik banke u Beogradu otvori svoj telefon i telefonski javi depešu, bazičnom birou. Biro je stenografski primi i odmah je preda telegrafisti. Pošto će brzina prijema i otpravljanja telegrama naše stanice biti 100 reči u minuti, telegrafista je u roku od nekoliko sekundi baci u vazdušne talase. Ogromnom brzinom talasi stižu u radio-stanicu u Parizu. Tamo se odmah dešifruju i telefonski javljaju dotičnoj pariskoj banci. Banka da odgovor i on se istim putem i istom brzinom vraća natrag u beogradsku banku. Dakle, beogradska i pariska banka mogu u toku od 6, najviše 10 minuta izmenjati međusobne depeše od po sto reči“.

A o tome koliko će ova radio-stanica doprineti brzom informisanju, naše štampe i preko nje javnosti, Vreme kaže da ne treba ni pominjati.

„Svaki važniji događaj koji se desi u toku noći u čitavoj Evropi, Americi, pa čak i Australiji, moći će već štampano izneti naši podnevni listovi“, dodaju u tekstu.

Sem telegrafske bežične komunikacije, stanice će, kako je planirano, imati i najmodernije aparate za bežičnu telefoniju za unutrašnji radio-telefonski saobraćaj u zemlji.

Instalacijama i poslom rukovodiće sama kompanija, pod kontrolom jednog delegata Ministarstva Pošta i Telegrafa, koji će biti član direkcije. U čitavom preduzeću biće zaposleno 78 osoba i to 5 članova direkcije, 51 osobe u centralnom birou, 17 osoba u stanici za otpravljanje i 5 osoba u stanici za primanje.

„Pohvalno je da će celokupno osoblje biti srpsko, pa čak i predstavnici kompanije u Direkciji, inženjeri Bogdanović i Anđus. Instalacije će koštati oko 10 miliona francuskih maraka, a cena pojedinim telegramima biće ista kao i cena običnih žičnih telegrama“, zaključuje list Vreme.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 100 godina, tačnije 1922. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.