„Zviždi pesmu, zviždi svima, silnicima, tiranima!“: Na današnji dan rođen Kosta Abrašević po kojem se zvao KUD u svakom gradu

Po šturim, negdašnjim enciklopedijskim odrednicama Kosta Abrašević (1879 – 1898) „najznačajnija je pesnička pojava u redovima jugoslovenskog proleterijata”.

Rođen je u Ohridu od oca Srbina i majke Grkinje. Porodica se seli u Šabac a Kosta očive nadimak Abraš počinje da koristi kao prezime i njime potpisuje svoje stihove.

U njegovoj poeziji dominirale su socijalističke i socijalne ideje a njegove stihove, kako je čak i naklonjena kritika procenila „umetnički nedorađene” prožima „iskrena ljubav prema trudbeniku, vera u pobedonosnu borbu radničke klase”.

Kosta Abrašević je umro od tuberkuloze u 19. godini 20. januara 1898. godine u Šapcu. Na Kamičkom groblju šabački radnici su mu podigli spomenik u obliku otvorene knjige sa metalnom lirom.

Njegove pesme su posmrtno sabrali i objavili 1903. godine Abraševićevi drugovi velikoškolci socijalisti.

„Nigde nisu mržnje i nade proleterske pevane sa toliko strasti, sa toliko uzbuđenja, sa toliko topline”, napisao je za to vreme neprikosnoveni Jovan Skerlić za Abraševićeve stihove.

Posle Kostine smrti i odmah po objavljivanju njegove poezije, kao mlad socijalni pesnik okarakterisan kao korifej borbe za radnička prava.

– U tom trenutku radnički i socijaldemokratski pokret identifikovao je njega i njegove stihove ne samo kao borca za njihove ideje, već i kao žrtvu tadašnjeg sistema i režima.

Taj socijalni ton, bunt i prerana smrt izdvojili su ga i njegova poezija postaje neka vrsta, da kažemo današnjim rečnikom – zaštitnog znaka radničkog pokreta i borbe za njihova prava, kaže za Danas Ilija Stepanović, koordinator za društveno odgovorne poslove CZNTK „Abrašević” u Kragujevcu.

Već 1905. godine formiraju se kulturno-umetnička društva sa njegovim imenom. Prvo je osnovano u Beogradu a odmah potom osnivaju se u Kragujevcu, Valjevu, Šapcu (gde je i sahranjen), Leskovcu…

Stepanović je bio koautor izložbe povodom 110 godina postojanja kragujevačkog „Abraševića”, autor izložbe „Abrašević kroz plakate” i stane postavke u sanašnjem Centru za negovanje tradicionalne kulture „Abrašević u Kragujevcu, tako da je ujedno i hroničar ove kuće i društva.

A, po njegovim rečima kroz skoro 120 godina dugu istoriju kragujevačkog „Abraševića” ogleda se tradicija svih ostalih društava sa tim imenom u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji.

– U prvom perodu, pre Velikog rata društva su formirana kao radničke umetničke grupe koje su imale za cilj da radnicima pruže kvalitetnu razonodu i mesto gde će oni koji imaju umetničke talente moći da ih iskažu. Učestvovali su oni nadareni za pisanje, pevanje, sviranje, recitovanje, glumu…, navodi Stepanović.

Muzičko-scenski programi „Abraševića” u tom periodu su uvek sa jakom i izraženom socijalnom i društvenom angažovanom tematikom.

– Kreirali su ih i izvodili sami radnici i zanatlije, bez učešća i pomoći profesionalaca i stručnog kadra, ističe on.

Pojedina takva kulturno-umetnička društva i ujedinjene radničke i umetničke grupe i trupe imale su i svoje sportske sekcije i klubove poput kragujevačkog.

Takva tradicija se nastavila i u međuratnom periodu.

– Najveću ekspanziju KUD-ovi „Abrašević” doživljavaju posle Drugog svetskog rata. Prerasla su granice Srbije i osnivaju se u Makedoniji (Skoplje), BiH (Mostar), Hrvatskoj… U jednom trenutku baratalo se brojkom od preko 100 KUD „Abrašević”, nabraja naš sagovornik.

Postojala je zajednica društava a sve do kraja 80.-tih godina prošlog veka u Valjevu su se organizovali susreti „Abraševića” iz čitave SFRJ.

– Posle Drugog svetskog rata „Abraševići” kao KUD-ovi doživljavaju evoluciju. U njima se svuda, pa i u Kragujevcu pokreću i osnivaju muzičke i pevačke grupe zabavne i pop muzike, baleti, likovne sekcije, škole modernih plesova… U pratećim ali popularnim manifestacijama su promocija nauke, filmski programi, brojne oblasti, tada savremene kulture i zabave… navodi on.

Takođe, zanimljivo je da folklor i tradicionalne narodne igre – po čemu su decenijama bili prepoznatljivi svi „Abraševići” u Srbiji i Jugoslaviji kao oblik delatnosti u ovim KUD-ovima počinje da se pojavljuje tek posle Drugog svetskog rata u pedesetim i šezdesetim godinama prošlog veka.

– I danas je, čim se pomene ime „Abrašević” kod velikog broja ljudi to sinonim za folklor. Međutim u poratnom periodu i pre Prvog svetskog rata u društvima sa ovim imenom nisu postojale folklorne sekcije. Tadašnji članovi društva, radnici i zanatlije imali su i nastupali u sekcijama poput horske, dramske, recitatorske ili muzičke… dok se očuvanje tradicije i izučavanje narodnih igara vezuje za mnogo kasniji period, posle 1945. godine, ističe Steapanović.

Tako je ostalo i danas.

I iz tog perioda kao i te oblasti – narodnih igara i folklora su najveći međunarodni i domaći uspesi kragujevačkog „Abraševića” zlato iz francuskog Dižona 1982. godine sa neformalnog prvenstva sveta u folkloru i čak devet titula prvaka države na festivalima folklora – zvanično prvenstvo Srbije.

Proces i trend pojavljianja novih i gašenja starih društava „Abrašević” trajao je sve do 1990. godine. Posle 2000. godine i brojnih transformacija i tranzicija u čitavom društvu „Abraševići” se masovno gase.

– Vezivanje za sindikalne organizacije stvaralo problem društvima „Abrašević”, tako da su sva imala slične sudbine. Nekad je za njih bio zadužen SIZ (Samoupravna interesna zajednica), nekad KPZ (Kulturno prosvetna zajednica), grad, fabrika, firma, sindikat… Nikad se nije znalo čija su – svačiji i ničiji. Po varijanti – svako ih se seti kad treba nešto odraditi, izvesti prigodan program, a u pogledu finasiranja najčešća je bila varijanta „snađi se kako znaš”, konstatuje Ilija Stepanović.

Danas je u Srbiji još uvek aktivno 15.-ak društava „Abrašević”, sem Kragujevca postoje još u Beogradu, Šapcu, Valjevu, Smederevsko Palanci, Bačkoj Palanci, Kraljevu, Čačku, Pančevu, Prokuplju, Nišu, Leskovcu, Prilužju na Kosovu…, kako naš sagovrnik kaže mahom kao grupe građana.

Kragujevački „Abrašević” nije zadesila ta sudbina. Od 2006. godine on je Centar za negovanje tradicionalane kulture „Abrašević” i kao takav na budžetu Skupštine grada. Centar je multidisciplinaran a ne samo folkolrni i danas u njemu postoje Škola narodnih igara (za najmlađe), tri ansambla folklora (dečiji, omladinski i prvi), Veliki narodni orkestar i pevači solisti, Književni klub i Pozorište mladih.

– Iako se Centar „Abrašević” profesionilazivao što se tiče stručnog kadara naši članovi i većina izvođača u svim sekcijama su i dalje amateri i umetnošću se bave iz ljubavi, ističe ne bez ponosa Stepanović.

Na taj način ideje Koste Abraševića žive su i danas, duboko u 21. veku.

Od Vasilije Radojčić i Nedeljka Bilkića, preko Bore Dugića do Jelene Tomašević i Danice Krstić

Za ovih 12 decenija postojanja „Abraševića” nemoguće je čak i približno izračunati koliko je ljudi prošlo kroz sve njihove sekcije i bilo član KUD-a.

Jelena Tomašević kao članica „Abraševića” Foto: Arhiva CZNTK Abrašević Kragujevac

Danica Krstić, Ksenija Milenković i Tamara Repanović Foto: Arhiva CZNTK Abrašević Kragujevac

Stepanović za Danas izdvaja samo one najpoznatije:

– Naši članovi su bili takva imena poput Vasilije Radojčić, Nedeljka Bilkića, Ace Stojića Ruzmarina, Side Marković, Bore Dugića, Slavka Mitrovića Caleta, Miodraga Kneževića Kneza, Marka Lazovića (sadašnji direktor CZNTK „Abrašević”), Jelene Tomašević, Danice Krstić…, navodi on.

A, stižu i mlade, nove snage.

Izbor iz poezije Koste Abraševića

BRATSTVO

Smrtni je časak doš’o; grobu se lednom spremam,
kleca mi trošno telo: životne snage nemam;
Al ja se ne bojim smrti – život je gorak bio –
Životne slasti nisam ni kapi pio.

Smrt nije strašna, kad mi srce i duša vele
Da ću živeti večno, kod onih što spas žele
Celom ljudskom rodu.
Nije mi života žao; jer moje pesme snaže
Patnike celog sveta što sebi spasenja traže –
U borbi za slobodu!

ZVIŽDI VETRE

Zviždi vetre, na sve strane,
čupaj drvo, krši grane!
Svom silinom svoga leta
huji, juri, preko sveta.
Zviždi pesmu – da se hori!
Hrabrom borcu da se bori
za života svoga cela
za ideju za načela.
Nek ga uvek prati nada:
da će, kad ga smrt svlada,
novi borci da se jate,
barjak njegov da prihvate.
Zviždi pesmu, zviždi svima,
silnicima, tiranima!

Zviždi vetre, jače, tiše,
leti niže, leti više!
U rudnike tamne siđi,
fabrikama vlažnim priđi;
kroz tamnice mračne bruji,
preko tučnih njiva huji –
svud gde čuješ tužna krika
radenica, mučenica,
kroz redove njihne speši,
silnom nadom krepi, teši,
pesmom nade, pesmom moći,
pesmom sreće, što će doći,
leči jade lomnih grudi,
zoru javljaj, iz sna budi.

Zviždi vetre, leteć žurno,
zviždi gromko, silno, burno;
u visinu let svoj diži,
u sve kraje sveta stiži,
zviždi himnu, čiji glasi
nek se razliju ko talasi,
himnu bratstva – svet da srodi
jednakosti i slobodi.

POTOKU

Oj, potoče, žuri, žuri,
Odavno te more čeka,
Nek te umor ne savlada,
Ma da ideš iz daleka:

Pa kad te burno more
Na široke primi grudi
Reci tužno, reci njemu,
Reci da su žedni ljudi:

Nisu žedni, nisu vode,
Već su žedni, oj, slobode!

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnon linku.