Astronomi su otkrili do sada najubedljiviji dokaz o postojanju prostranog, mladog okeana tečne vode ispod zaleđene površine majušnog Saturnovog meseca Mimas koji liči na Zvezdu smrti iz „Ratova zvezda“, javlja danas Asošijeted pres pozivajući se na prepisku sa naučnim timom i objavljene rezultate.
Tim pod vođstvom francuskih naučnika podvrgao je analizi promene u Mimasovoj orbiti i rotaciji i izvestio danas javnost da je mnogo izvesnije da se ispod smrznute mesečeve kore krije okean dubok od 20 do 30 kilometara nego stenovito jezgro.
Naučnici su svoje nalaza zasnovali na opažanjima svemirske letelice Kasini koju je napravila i lansirala NASA.
Kasini je više od jedne decenije proučavao Saturn i njegovih više od 140 prirodnih satelita pre no što je zašao u atmosferu „planete prstenova“ i sagoreo u njoj, 2017. godine.
Mimas, čiji je prečnik jedva 400 kilometara, sav je u kraterima od udara asteroida, ali na njemu upadljivo fale pukotine i gejziri – tipični znaci podzemnih aktivnosti – po kojima se prepoznaju Saturnov mesec Enceladus i Jupiterov satelit Evropa.
„Mimas je verovatno bio najmanje verovatno mesto da po njemu tragate za globalnim okeanom – i, uošte uzev, vodom u tečnom stanju“, napisao je u mejlu Valeri Leini, koautor istraživanja zaposlen u Pariskoj opservatoriji. „Prema tome, ovo izgleda kao potencijalno nastanjiv svet, ali niko ne zna koliko je vremena potrebno da bi život tamo nastao“, dodao je on.
Rezultati su objavljeni u žurnalu Nejčr (Nature).
Prena Lenijevim rečima, veruje se da okean čini polovinu Mimasove zapremine, ali to je samo 1,2 do 1,4 odsto Zemljinih okeana kada se u obzir uzmu sićušne dimenzije ovog satelita.
Iako je tako malen, na njemu se nalazi drugi najveći udarni krater na bilo kom mesecu u čitavom Sunčevom sistemu, zbog čega ga i porede sa fiktivnom svemirskom stanicom iz „Ratova zvezda“.
Ta stanica, koja u ovom filmskom serijalu služi galaktičkoj Imperiji kao oružje za masovno uništavanje, prepoznatljiva je po ogromnom veštačkom „krateru“ u čijem središtu je top za razaranje čitavih planeta.
Veruje se da je Mimas star između pet i 15 miliona godina, i temperatura verovatnog skrivenog okeana bila bi, ukupno gledano, negde oko tačke smrzavanja, ali bi, kako ukazuje Leini, voda pri dnu mogla biti mnogo toplija.
Koautor studije Nik Kuper sa londonskog Univerziteta Kraljica Marija ocenio je da postojanje „izrazito mladog“ okeana tečne vode čini Mimas primarnim kandidatom za proučavanje porekla života.
Za otkriće Mimasa zaslužan je engleski astronom Vilijam Heršel, 1789. godine.
Mesec je dobio ime po jednom divu iz grčke mitologije.