Naučnici su predložili hrabru teoriju koja bi mogla značajno promeniti naše razumevanje o nastanku svemira.Koliko je svemir star?Možda zapravo ne znamo kada se dogodio Veliki prasak.Starost svemira može se izračunati merenjem njegove trenutne brzine širenja i zatim ekstrapolacijom unazad. Međutim, da bismo to tačno uradili, moramo takođe znati kako se ta brzina menjala kroz vreme, a to zavisi od sastava materije i gustine energije u svemiru, piše Science Focus.Srećom, ove informacije su sačuvane u sitnim temperaturnim fluktuacijama koje se nalaze u kosmičkom mikrotalasnom pozadinskom zračenju – slabom svetlosnom sjaju koji ispunjava svemir i predstavlja zaostalu toplotu iz Velikog praska.Najnovija procena, objavljena 2021. godine, određuje starost svemira na 13,797 milijardi godina, koristeći takozvani Lambda-CDM standardni model kosmologije.Međutim, ta starost može predstavljati problem.Jedna studija iz 2013. godine sugerisala je da određena zvezda, HD 140283, poznata i kao „Metuzalem zvezda“, može biti starija od toga – čak 14,46 ± 0,8 milijardi godina. Iako druge studije ukazuju na drugačiju starost, neki istraživači su postavili pitanje da li je možda pogrešna upravo starost svemira.Svemir možda nije onoliko mlad koliko mislimoVeliki prasak nije samo stvorio materiju – on je takođe oblikovao samo tkanje vremena, što znači da pre Velikog praska nije moglo postojati „pre“.Otkriće galaksija koje su postojale samo 300 miliona godina nakon Velikog praska, a već su bile visoko razvijene, dodatno komplikuje problem.Istraživači su predložili različita rešenjaJoš 1929. godine, švajcarski astronom Fric Cviki sugerisao je da crveni pomak udaljenih galaksija nije posledica njihovog udaljavanja od nas, već da je rezultat postepenog gubitka energije fotona tokom putovanja kroz svemir.U skorije vreme, astronomi su ponovo razmatrali ovu ideju, ali sada u kombinaciji s konceptom širećeg svemira. Na ovaj način, crveni pomak može biti interpretiran kao hibridni fenomen.Ova alternativna teorija dopušta da se određene fundamentalne konstante (poznate kao konstante sprezanja) menjaju tokom kosmičkog vremena. Time se menja i vremenska skala za formiranje galaksija sa nekoliko stotina miliona godina na nekoliko milijardi godina.To bi moglo objasniti napredni nivo razvoja primećen u tim drevnim galaksijama. Prema ovoj novoj teoriji, svemir nije star 13,8 milijardi godina, već čak 26,7 milijardi godina.Međutim, trenutno ne postoji poznati mehanizam koji bi omogućio fotonima da izgube energiju na način koji zahteva teorija „umornog svetla“. Zbog toga se ova teorija za sada smatra samo interesantnom matematičkom mogućnošću.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.