Analiza 30 godina starih snimaka pokazala je da je Venera geološki živa planeta.
Naučnici već pola veka pokušavaju da pronađu znake vulkanskih erupcija na Veneri, ali njena gusta atmosfera onemogućava posmatranje sa Zemlje.
U novoj studiji, naučnici su uspeli da pronađu dokaze za vulkansku erupciju na snimcima davno zakašnjele svemirske misije – videli su vulkan na Veneri kako menja oblik i širi se i nešto što podseća na lavu u krateru, prenosi Index.hr.
Iznenađenje nakon napornog rada
Autori rada, objavljenog u časopisu Sajens, u svom rezimeu objašnjavaju da je NASA-ina misija Magellan od 1990. do 1992. snimila površinu planete pomoću radara iz Venerine orbite. Kada su istraživali slike vulkanskih područja koje je Magelan snimio dva ili tri puta, identifikovali su vulkanski otvor površine oko 2,2 km2, koji je promenio oblik u osam meseci između dva radarska snimka. Pored toga, primetili su moguće tokove vulkanske lave unutar kratera. Međutim, nema definitivnih potvrda o njegovom izlivanju, jer postoji mogućnost da su zabeležene formacije postojale i ranije. Supstanca koja ispunjava otvor može biti odron kamenja izazvan odronom zemlje. Takođe je moguće da su formacije nalik potoku već bile prisutne na februarskim slikama, ali se nisu mogle videti zbog ugla snimka.
Misija Magellan bila je prva koja je snimila celu površinu Venere pre nego što je svemirska letelica namerno poslata u vruću, toksičnu atmosferu planete 1994. da prikupi konačan skup podataka.
„Ove rezultate tumačimo kao potvrdu da na Veneri postoji stalna vulkanska aktivnost“, kažu autori.
„Kladim se da je došlo do erupcije jezera lave“, prokomentarisao je jedan od dvojice koautora nove studije, Robert Herick, planetarni naučnik sa Univerziteta Aljaska Ferbanks.
Herik i njegov kolega Skot Hensli uočili su vulkanski otvor na ogromnom vulkanu Maat Mons.
„Nisam baš očekivao da ću biti uspešan, ali posle oko 200 sati ručnog poređenja slika sa različitih Magelanovih orbita, video sam dve slike istog regiona snimljene u razmaku od osam meseci koje pokazuju indikativne geološke promene izazvane erupcijom“, rekao je Herik. CNN.
Snimio je promene na slikama u regionu Atla, ogromnom planinskom području gde se nalaze dva najveća vulkana Venere, nazvana Ozza Mons i Maat Mons. Oba su slična najvećim vulkanima na Zemlji, ali zato što imaju niže padine, rasprostranjenija su, objasnio je Herik.
Otkriće se nije očekivalo pre 2030. godine
Rezultati su iznenadili naučnu zajednicu. Naučnici su ranije imali indirektnu potvrdu o vulkanskoj aktivnosti na Veneri, ali su očekivali da će je pronaći tek početkom 2030-ih, kada dve svemirske letelice sa vrhunskim radarskim sistemima koji prodiru u oblake – NASA VERITAS i evropski EnVision – stignu do Venere.
To će pomoći da se razume razlika između Zemlje i Venere
Ovo otkriće ima veliki značaj za naučnu zajednicu jer može pomoći da se objasni kako su dve planete sličnog sastava i veličine – Venera i Zemlja – krenule različitim putevima u svojoj evoluciji.
Naučnici veruju da je Venera u dalekoj prošlosti imala i okeane na svojoj površini koji su nestali usled neke neobjašnjive kataklizme. Jedan od mogućih krivaca za takav razvoj događaja mogu biti klimatske promene izazvane ogromnim vulkanskim erupcijama.
„Ako želite da razumete jedini drugi svet veličine Zemlje do kojeg ćemo ikada doći, bilo gde u univerzumu, Venera je jedini izbor koji imate“, rekao je za Scientific Pol Birn, planetarni naučnik sa Vašingtonskog univerziteta u St. Amerikanac. Louis, koji nije bio uključen u novo istraživanje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.