Dok je supernova eksplozivna smrt masivne zvezde, nova se odnosi na nagli kratki izliv energije koji dolazi od kolapsirane zvezde poznate kao beli patuljak.Ovaj eksplozivan događaj ponavlja se u sazvežđu Coronae Borealis na otprilike 79 godina, naziva se T Coronae Borealis, a dešava se kada su zvezde u paru dovoljno blizu jedna drugoj da se dolazi do nasilne interakcije. Crveni džin postaje sve nestabilniji tokom vremena kako se zagreva, odbacujući svoje spoljašnje slojeve koji padaju na belog patuljka.Kako se događa nova?Razmena materije dovodi do postepenog zagrevanja atmosfere belog patuljka sve dok ne dođe do „nekontrolisane termonuklearne reakcije“, što rezultira novom kao što je prikazano u animaciji koju je objavila NASA, i koju moćete da pogledate na ovom linkuNa svom vrhuncu, nova će biti lako vidljiva golim okom nekoliko dana i nešto duže kroz teleskope pre nego što izbledi, a potencijalno se neće ponovno pojaviti sledećih 80 godina.NASA je očekivanu eksploziju nove opisala kao „priliku koja se pruža jednom u životu“ budući da se predviđa da će T Corona Borealis postati jednako sjajna kao Severnjača, odnosno Polaris.„Ako su ove procene tačne, to je zaista jedinstvena prilika“, kaže za Euronews Srbija Milan Jelićić, sekretar atsronomskog društva Ruđer Bošković.„To nije neobična pojava u beskrajnom svemiru, ali malo kada se događa da ona može da se vidi golim okom. To znači da je reč o događaju koji će imati magnitudu +1 ili +2, jer samo njih zapravo možemo da vidimo, dok je za sve manje eksplozije neophodan moćni teleskop“, dodaje on.Njegove reči potvrđuje i izveštaj NASA jer se očekuje da će nadolazeća nova podići T Coronae Borealis sa svoje uobičajene magnitude od +10, jedva vidljive čak i teleskopom, na neverovatnu magnitudu od +2. Ovo iznenadno povećanje svetlosti pružiće neizostavnu priliku da svedočimo iznenadnoj pojavi „nove zvezde“ na noćnom nebu.Neće nam trebati teleskopProfesor dr Luka Č. Popović, direktor Astonomske opservatorije u Beogradu potvrdio nam je da će ovaj izuzetan događaj moći da se vidi i iz Srbije, i to golim okom.„U prirodi većina nas, kad pogleda u nebo, vidi samo jednu zvezdu, ali vrlo često je reč o parovima zvezda, što je nemoguče prepoznati golim okom. To može biti crveni džin, što će naše Sunce postati za nekih 4,5 milijardi godina, i beli patuljak, kao u ovom slučaju. Ali mogu biti i dva bela patuljka ili dve kako mi astronomi kažemo „normalne“ zvezde. I sve one imaju interakciju između sebe. U ovom slučaju, beli patuljak proći če kroz omotač crvenog džina, što če izazvati bljesak koji ćemo i mi moći da vidimo“, kaže Popović i objašnjava:„Postoje cirkumpolarna zazvežđa, koja se vide sa severne hemisfere, sezonska i anticirkumpolarna koja se uglavnom vide sa južne zemljine poplulopte. T Coronae Borealis je sezonsko sazvežđe, tako da ćemo ovaj bljesak moći da vidimo negde tokom proleća ili leta, nisko na horizontu“.Praćenje promene nebaT Coronae Borealis je poslednji put doživela eksplozivni izliv energije 1946. godine, i astronomi ponovo pažljivo prate ovaj zvezdani sistem.„Većina novih događaja se dešava iznenada, bez upozorenja“, rekao je Vilijam J. Kuk, vođa kancelarije za meteoroidnu sredinu NASA za CNN. „Međutim, T Coronae Borealis je jedna od 10 ponavljajućih novih u galaksiji. Znamo zbog poslednje erupcije koja se dogodila 1946. godine da će zvezda biti sve tamnija nešto duže od godinu dana pre nego što brzo počne da povećava sjajn. T Coronae Borealis počela je da bledi u martu prošle godine, pa neki istraživači očekuju da će nova nastupiti bilo kada od sada do septembra. Ali nesigurnost oko toga kada će se to desiti trajaće nekoliko meseci – bolje od toga trenutno ne možemo“.Očekuje se da ovaj zvezdani sistem, koji se nalazi 3.000 svetlosnih godina od Zemlje i obično je suviše slab da se vidi golim okom, dostigne nivo sjaja sličan Polarisu ili Severnoj Zvezdi.Kada nova dosegne vrhunac sjaja, biće kao da se pojavila nova zvezda koja će biti vidljiva nekoliko dana bez ikakve opreme i malo više od nedelju dana uz pomoć teleskopa pre nego što izbledi, piše CNN.Astronomi će posmatrati novu koristeći svemirski teleskop Hubble i proučavati nebeski događaj kroz rendgensko zračenje i ultraljubičasto svetlo koristeći svemirsku opservatoriju Neil Gehrels Swift.„Proučavanje ponavljajućih novih poput T Coronae Borealis pomaže nam da razumemo prenos mase između zvezda u ovim sistemima i pruža uvid u termonuklearnu eksploziju koja se dešava na površini belog patuljka kada zvezda postaje nova“, rekao je Kuk.Nalog NASAUniverse na platformi X, ranije poznatoj kao Twitter, redovno će ažurirati informacije o ovom izlivu energije i njegovom izgledu.Kuk je podsetio da je poslednja nova koju je posmatrao – Nova Cygni 1975. godine – imala sličan sjaj kao što se očekuje od T Coronae Borealis.„Bio sam tinejdžer zaljubljen u astronomiju koji je uskoro trebalo da krene na fakultet i bio sam napolju te noći 29. avgusta“, rekao je Kuk. „Gledajući ka nebu, primetio sam da je sazvežđe Labud bilo poremećeno; tu je bila jedna zvezda koja tu nije trebalo da bude. Nakon što su me drugovi isprva ismevali misleći da sam lud, ubedio sam ih da pogledaju i shvatili smo da posmatramo novu! To je bio nezaboravan doživljaj koji mi je potvrdio izbor astronomije kao karijere. Nekad sam šaljivo govorio kako mora da eksplodira zvezda kako bih podneo predavanje osnovne fizike“.Kulturni, filozofski i naučni uticajPojava novih ili „novih zvezda“ na noćnom nebu kroz istoriju je imala značajan kulturni, filozofski i naučni uticaj. U antici su se ti nebeski fenomeni često tumačili kao predznaci ili božanski signali, odražavajući prevladavajući pogled na svet da su nebesa carstvo bogova i da su nebeski događaji poruke koje treba dešifrovati.Jedna od najpoznatijih istorijskih novih je supernova SN 1054 , koja se dogodila u junu 1054. godine i dovela do stvaranja Rakove magline. Zabeležili su je kineski astronomi, a opisana je kao „zvezda gost“ koja se pojavila iznenada i bila „vidljiva danju, poput Venere“, prenosi The Debrief.Neki istoričari sugeririšu da je pojava „nove zvezde „, uzrokovana supernovom SN 1054, možda nadahnula Indijance iz nastajuće kulture Misisipija da se okupe i formiraju veliku urbanu zajednicu. Veruje se da je ovaj događaj doveo do osnivanja urbanog naselja New Cahokia, smeštenog u blizini današnjeg Sent Luisa u Misuriju.