Ako ste rešili da letujete u Tunisu – evo na šta treba da budete spremni

Već nedeljama slušamo kako letovi sa beogradskog aerodroma kasne, pa je moja prijateljica brže bolje proučila sve pravilnike o tome koliko može naplatiti ako joj let kasni ili bude odložen. Međutim ništa od toga, krenuli smo na vreme, a za razliku od prethodnih sezone, kada su avioni bili krcati na letu za Egipat, ovog puta, na letu za Tunis bilo je slobodnih mesta.

Nakon dva sata letenja, stigli smo u Afriku. U avionu je bilo hladno, na aerodromu klimatizovano, pa i nismo imale utisak da je toliko toplo. Inače je bilo 38 stepeni.

Pre pasoške kontrole kupile smo vizu, male markice koje se lepe u pasoš tako što ih morate liznuti. Nekoliko trenutaka kasnije, na njih vam stave pečat, uzmete prtljag i krenete ka busevima koji vas odvozu u hotele.

Kako je internet u Africi loš, postoji mogućnost da kupite kartice sa 8 ili 27 gigabajta i to odmah na aerodromu ili da sedite u lobijima hotela i čekate po par minuta da vam se očita jedan sajt.

Nego, da se vratimo na put do hotela. Pejzaš iz busa nije zanimliv. Smenjuje se pesak, sa belim fasadama, potom prazan prostor, zgrade u izgradnji, kineske prodavnice, pa male kućice, mahom u plavoj ili beloj boji.

Iako svi očekuju bakšiš i za najbanalniju uslugu, ako ga ne dobiju, neće biti navalentni. Novac odmah morate promeniti, jer evre ne primaju, ako to radite na recepciji hotela, pasoš vam nije potreban, ukoliko menjate u banci, morate ga poneti.

I napokon smo stigle u hotel. Smestile smo se u sobu, krenule na ručak, pa na plažu.

Iako hrane ima u svakom trenutku u izobilju, nije preterano ukusna, ali za nekog ko i u Beogradu ne izvoljeva, reći ćemo da je pristojna – nećete ostati gladni. Vodu sa česme ne treba da pijete, ali automati sa flaširanom vodom čekaju vas u svakom ćosku hotela.

More je puno meduza. I dok one velike lako uočite u vodi, male je nemoguće videti, a one „dobro“ znaju da ožare. Nijedno kupanje nije prošlo bez njih. Srećom, tu su i bazeni.

Prvi dan je prošao zadovoljavajuće. Sem povremenih gužvi na barovima sa hranom i pićem, ležaljki i suncobrana ima na pretek, pa uvek možete da nađete neko dobro mesto.

Nakon par dana, odlučile smo da posetimo medinu. Kako sam letovala pre 12 godina u Tunisu, sećam se medine kao velikog turskog bazara, na kom ima autentičnih, domaćih proizvoda, kože, lana, ručno oslikane keramike, zanimljivih lustera, još privlačnijih slika, pa sam pomislila da ne bi bilo loše i ovog puta da je posetim.

Medina je sada prepuna kineskih prodavnica, a neke radnje su čak i zatvorene. Gužva, vrućina, a ako vam začini ili koža  nisu potrebni, nema razloga ni da napuštate hotel. A i ovo ćete jedva pronaći u uskim ulicama medine.

Na primer, mi smo zaustavljale taksi 45 minuta, jer su svi bili zauzeti, a oni koji nisu – bili su na poziv.

Još je zanimljivo i to da pešački prelazi ne postoje, kao ni semafori, pa kad treba da pređete ulicu, treba da budete veoma pažljivi.  Još jedna stvar, sem zaposlenih na recepciji, engleski slabo govore, ali ako znate francuski za vas „nema zime“.

U suštini, svi su ljubazni, ali užasno spori. A, ako ste došli da se stvarno odmorite, bez noćnog provoda i daleko od pijanih turista iz Engleske, Tunis je idealan za vas.