Radovi na zidanju crkve i ikonopisanju trajali su sedam godina, od 2002. godine kada su upravnici i zaposleni preduzeća „Planinka“ odlučili da je podignu baš gore, sve do 2009. godine kada je osveštana za vreme Njegovog preosveštenstva gospodina niškog Irineja.
U crkvi nema liturgija, bilo je venčanja, a vernici je s radošću posećuju, pale sveće za preminule i za zdrave, mole se ispred oltara i ostavljaju priloge.
Nekada su se meštani Lukovske Banje okupljali u podnožju brda svakog 6. maja, na Đurđevdan, preko puta metereološke stanice gde se nalazio temelj stare crkve iz davnog vremena (ne zna se tačan datum). Zbog toga je nova crkvica dobila ime Crkva Svetog Đorđa.
Inače, slava koju u najvećem broju obeležavaju stanovnici Lukova je Sveti Mina i slavi se 24. novembra. Upravo Svetom Mini posvećena je druga crkva u Štavi, susednom selu udaljenom 6 kilometara od Lukovske Banje, koja datira iz 12. veka i koja je pod zaštitom Republike Srbije kao spomenik kulture od velikog značaja.
Po dolasku u Lukovsku Banju, najvišu banju po nadmorskoj visini u Srbiji, odseo sam u hotelu Bela jela, novootvorenom objektu koji ima četiri zvezdice.
Ovaj hotel sada nudi drugačiji ugođaj turistima koji posećuju znamenitosti na teritoriji opštine Kuršumlija, ima poluotvoren bazen sa specijalnim otvorom kroz koji možete preplivati i biti napolju glavom, dok vam telo greje lekovita termomineralna voda.
Temperatura vode je rashlađena za goste i iznosi od 33 do 35 stepeni, dok na izvoru ide i do 70 stepeni. Više o hotelu saznajte ovde.
Kada sam isprobao bazen, masažu, slanu sobu, saune i ostale zanimacije u modernom wellness centru rešio sam da provedem malo više vremena napolju, na svežem planinskom vazduhu.
Programi su raznovrsni, a pored vode najlekovitije su šetnje stazama zdravlja. Jedna od njih vodi do Crkve Svetog Đorđa.
Lagano sam krenuo stazom i, iako zadihan, uživao sam u šumskim predelima i cvrkutu ptica prateći putokaze koji vode do vrha.
Ispred crkve je drveni prolaz, a od crkve vodi mostić i stepenice do vidikovca odakle se kao na dlanu vidi ceo ovaj kraj.
U crkvi se može ostaviti prilog, kutija za novac je odmah pored ulaza, a novčanice naslagane. Tu su i šibice i sveće, pa se svako može poslužiti. Sve funkcioniše bez problema na bazi poverenja, baš kao i otključavanje i zaključavanje za koja su odgovorni turisti.
Kad gosti stignu do najlepšeg vidikovca lukovskog kraja tamo ih osim pogleda čeka i razmišljanje na temu „Tek na vrhu vidiš svrhu“.
To je natpis ispred ulaza u crkvenu portu koji ima svoju simboliku, kao i sama pozicija na kojoj je ovo sveto mesto sazidano.
Više o turističkoj ponudi Lukovske Banje saznajte na sledećem sajtu.
Tekst: Nenad Blagojević, www.pricesadusom.com
Fotografije: Tamara Grujičić, Zoran Grujičić, Nenad Blagojević, Bela jela