I dok smo danas samo par klikova udaljeni od omiljene destinacije na drugom kraju sveta, teško je uopšte zamisliti kako su putovanja izgledala u prošlosti, kada nije bilo aviona, zdravstvenog osiguranja, vodiča i silnih preporula na internetu, a harale su razne zarazne bolesti i mnoge druge opasnosti…Putovanje u srednjem veku nije bilo samo šetnja – hodočasnici, krstaši i putnici svih vrsta suočavali su se sa mnogim opasnostima, na koje su upozoravali mudraci kao što je francuski propovednik Žak de Vitri u 13. veku. Pored fizičkih pretnji, bilo je i opasnosti po zdravlje, kao što su razne bolesti, loša ishrana i kontaminirana voda, razne nezgode. Putnici srednjeg veka morali su da budu kreativni u pokušajima da sačuvaju svoje zdravlje tokom putovanja, piše Punkufer.hr.Kako su izgledali prvi vodiči za putovanja„Jedan od posebno zanimljivih medicinskih priručnika za putnike je ‘De regimine et via itineris et fine peregrinatium‘ (‘O režimu i načinu putovanja za putnike‘), koji je Adam od Kremone napisao oko 1227-1228 za nemačkog cara Fridriha II, koji se spremao za krstaški rat“, piše CNN i dodaje:„Adam je preporučivao puštanje krvi pre carevog puta, a zatim redovno tokom putovanja, u zavisnosti od volje i raspoloženja zvezda. Puštanje krvi je bilo od suštinskog značaja u srednjovekovnoj medicinskoj praksi, upotrebom pijavica ili oštrih instrumenata. Adam je u svom tekstu posvetio čak 25 poglavlja flebotomiji, oslanjajući se na tadašnju medicinsku teoriju o četiri telesne tečnosti (krv, žuta žuč, crna žuč i sluz), pri čemu je puštanje krvi trebalo da ukloni loše tečnosti i uravnoteži telo za zdravo putovanje. Dao je i detaljna uputstva za desalinizaciju vode, ishranu (što sličniju onoj kod kuće, sa puno voća i povrća), važnost odmora i kvalitetnog sna i redovno kupanje. Dizenterija je bila uobičajena opasnost na putovanjima, posebno među krstašima, a Adamov vodič odražava univerzalnu želju svih putnika da sačuvaju zdravlje digestivnog trakta“.Prvi vodiči za putovanja više su ličili na medicinske priručnike; foto: Shutterstock/ Andrey_KuzminPutnici su takođe morali da vode računa o zdravlju svojih stopala. U 13. veku, Vinsent od Bove savetovao je upotrebu obloga od ulja, bilja i žive za sprečavanje i lečenje plihova – uobičajene bolesti hodočasnika koji putuju na velike udaljenosti. Adam iz Kremone preporučio im je da prilagode tempo hodanja, posebno na nepoznatim i neravnim putevima.Putnici tog vremena nosili su protivotrov za ujede zmija i pažljivo slušali savete kako da se odbrane od krokodila. Pre puta su ispovedali svoje grehe, tražili blagoslov za zaštitu imovine i prtljaga, a sa sobom su nosili amajlije i talismane za koje se verovalo da obezbeđuju zdravlje tela i zaštitu duše. U svakom slučaju, nije im bilo lako. Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.