Između Belog mora i poluostrva Tajmir žive Nenci, starosedeoci Sibira čiji jezik pripada samojedskoj grupi jezika, a njihov način života je fascinantan iz više razloga.
Jedan od njih je preživljavanje u surovom okruženju, na suludo niskim temperaturama. Godišnje Nenci prelaze i dve hiljade kilometara kako bi migrirali s letnjih na zimske pašnjake, seleći svoje kampove, piše Punkufer.
Zimi Nenci žive južno od delte reke Ob, a potom kreću prema severu poluostrva Jamal, gde se nalaze njihovi letnji pašnjaci.
Poluostrvo Jamal, koje je okruženo Severnim ledenim okeanom, na nenetskom jeziku znači „ivica sveta“, što otkriva ponešto i o tom negostoljubivom kraju, gde temperature padaju i do minus pedeset stepeni celzijusa. U tom kraju Nenci žive duže od hiljadu godina, prvenstveno zahvaljujući irvasima koji ih greju i hrane.
Irvas kao kućni ljubimac
Zanimljivo je kako mogu prepoznati pojedinačne životinje u krdu, a i svaka porodica ima svog posebnog irvasa koji je oslobođen vuče sanki. Taj irvas je poput kućnog ljubimca koji živi u porodici poput psa.
Irvasi pružaju Nencima sve što im je potrebno za preživljavanje. Kožom prekrivaju domove i tako se štite od hladnoće, a od krzna izrađuju odeću poput kaputa i čizmi, kao i pokrivače. Kosti se koriste za izradu sudova i delova sanki, a meso se jede sirovo, kuvano ili smrznuto. Krv irvasa je posebno cenjena kao bogat izvor vitamina. Osim irvasa, Nenci jedu i ribu, i to najčešće smrznutu.
Nenci žive u šatorima
Plemenski domovi su šatori od kostiju i kože, a njihova konstrukcija se može sastaviti i rastaviti za manje od dva sata. Zahvaljujući odličnoj izolaciji od irvasove kože, unutar šatora je toplo i ugodno čak i kada spoljne temperature padaju na desetine stepeni ispod nule. Kada im zatreba voda, žene iz plemena izlaze iz šatora s malim sankama i lopatom. Čisti sneg koji skupe zagreju u loncu iznad vatre kako bi se otopio, a vodu koriste za piće.
Nema odmora
Nenci nemaju slobodne vikende jer briga o irvasima i skupljanje hrane zahteva svakodnevno zalaganje. Od posla se pak odmaraju samo jednom godišnje, kada se čitava zajednica okuplja na trkama sankama i druženju. Budući da se sneg na Arktiku otapa brže nego pre, Nenci moraju prilagoditi svoje rute klimatskim promjnama kako bi irvasi imali šta da jedu. Ove životinje uglavnom se hrane lišajevima koji rastu ispod debelog sloja snega, a njihovo jako čulo mirisa im omogućava traženje i pronalaženje hrane. Male jame koje krdo irvasa ostavlja za sobom predstavljaju neverovatan prizor u snegu.
Potpuni mrak
Pleme provodi i duga razdoblja u potpunom mraku – od novembra do januara kada u najsevernijim područjima sunce uopšte ne izlazi, što otežava opstanak i ljudi i životinja. Snežni slojevi su deblji, što znači da je irvasima teže da pronađu hranu, a život plemenu koliko-toliko olakšavaju baterijske lampe.