Ko sve može da da krv: Saveti za ponašanje pre i posle transfuzije

Građani Srbije se u sve većem broju javljaju da dobrovoljno daju krv, kako bi pomogli ranjenima u tragedijama koje su se dogodile u našoj zemlji.

Ali, pre nego što se odlučite za davanje krvi, proverite da li ste kompatibilna osoba za ovaj postupak.

Ko sve može da da krv?

Davalac krvi može biti svaka zdrava, odrasla osoba, starosti od 18-65 godina kod koje se lekarskim pregledom i proverom krvne slike, odnosno nivoa hemoglobina, utvrdi da davanje krvi neće ugroziti ni nju, niti osobu kojoj bi se ta krv primenila. To znači da je potrebno da se zadovolje sledeći kriterijumi:

Da je osoba zdrava, dobrog opšteg stanja

Teža od 50 kg

Telesne temperature manje do 37°C

Pulsa između 50 – 100/min

Krvnog pritiska: ne višeg od 24/14 kPa i ne nižeg od 13,3/8,66 kPa

Limfne žlezde vrata i pazuha, jetra i slezina ne smeju biti uvećane

Hemoglobin mora biti iznad 135 g/L (Hct = 0.38) za muškarce

Hemoglobin mora biti iznad 125 g/L (Hct = 0.4) za žene

Interval između davanja krvi je 3 meseca (12 nedelja) za muškarce i 4 meseca (16 nedelja) za žene.

Savet o ponašanju pre i posle davanja krvi

Posebna priprema za davanje krvi nije potrebna, kao ni poseban režim posle davanja krvi, ali da bi se što bolje osećali pri davanju krvi, pogotovo ako je to prvo davanje, određeni saveti bi mogli da budu od koristi.

Preporučuje se da pre davanja krvi osoba bude odmorna, da je prethodne noći spavala uobičajeno (dovoljno), da je uzela lagani obrok i izvesnu količinu tečnosti- najbolje 4 čaše vode 1-2 sata pre davanja krvi.

Kako se ponašati posle davanja krvi ?

Posle davanja krvi zavoj na pregibu lakta ne treba skidati sledeća dva sata. Tog dana treba da se unosi tečnosti nešto više nego uobičajeno (za 3-4 čaše vode). Mogu se obavljati uobičajene aktivnosti. Treba izbegavati teži fizički rad ili vežbe kao što su podizanje tereta, bildovanje, guranje teških predmeta, najmanje 4 sata posle davanja krvi. Izbegavati žurbu, pušenje bar 2 sata, alkohol bar 8 sati, dugotrajno stajanje, pregrejane prostorije. Tog dana ne kretati kao vozač na dug i naporan put niti obavljati rizičan posao (npr.penjanje, rad na skeli i sl.).

Ceo postupak od dolaska davaoca do napuštanja službe traje oko 30 minuta, a sastoji se od: popunjavanja Upitnika za davaoca, registracije, određivanja nivoa hemoglobina, lekarskog pregleda, davanja krvi iz vene u pregibu lakta i posluženja zahvalnim obrokom. Informacije o proceduri davanja krvi su sažete u štampanom Uputstvu za davaoce koji dobija svaki davalac pri dolasku.

Uputstvo za davaoce

Posle davanja krvi zavoj na pregibu lakta ne treba skidati sledeća dva sata. Tog dana treba da se unosi tečnosti nešto više nego uobičajeno (za 3-4 čaše vode). Mogu se obavljati uobičajene aktivnosti. Treba izbegavati teži fizički rad ili vežbe kao što su podizanje tereta, bildovanje, guranje teških predmeta, najmanje 4 sata posle davanja krvi. Izbegavati žurbu, pušenje bar 2 sata, alkohol bar 8 sati, dugotrajno stajanje, pregrejane prostorije. Tog dana ne kretati kao vozač na dug i naporan put niti obavljati rizičan posao (npr.penjanje, rad na skeli i sl.).

Mirjana Knežević, ispred Zavoda za transfuziju, izjavila je za RTS da u ovom trenutku taj institut ima obezbeđene jedinice krvi.

„Za dva dana blizu 1.400 građana se odazvalo pozivu i odreagovalo na ove tragedije. Što se tiče krvi, svi pacijenti koji su primljeni noćas, su zbrinuti“, kaže Kneževićeva i navodi da je ovo „važna lekcija da moramo da imamo kontinuirani priliv krvi“.

Podseća da je Institut imao stabilne rezerve, ali dodaje da je neophodno da se redovno daje krv.

Podsetimo, Institut za transfuziju krvi Srbije se nalazi u ulici Svetog Save 39, a krv možete dati radnim danima od 7 do 19 časova, a subotom i praznicima od 8 do 15.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Related posts

Osam najopasnijih bakterija otpornih na antibiotike

U Evropi 20 odsto bakterijskih infekcija otporno na antimikrobne lekove

Masna jetra – simptomi, dijagnoza i poruka lekara