Hronične nezarazne bolesti usmrte više ljudi nego svi drugi uzroci zajedno. Tim povodom je na današnjoj konferenciji u okviru 28. Festivala zdravlja Beograd predstavljen Vodič za zdravije stilove života kako bi se građani edukovali o mogućnostima prevencije od odvih oboljenja. Vodič su napisali eksperti okupljeni u Radnoj grupi za borbu protiv masovnih nezaraznih bolesti.
U svetu, ali i kod nas, hronične nezarazne bolesti vodeći su uzrok umiranja. U Beogradu ima oko 400.000 osoba koje imaju kardiovaskularne, maligne, repsiratorne bolesti ili dijabetes.
Za vodeći faktor rizika za pojavu nezaraznih bolesti stručnjaci uzimaju gojaznost. Svaka peta osoba u Srbiji je gojazna, dok je svaka treća na pragu gojaznosti.
Profesorka dr Vesna Srećković Dimitrijević kazala je da zaštitu i otpornost organizma možemo da povećamo uravnoteženom ishranom kao što je mediteranska.
„Sadrži obilje voća, povrća, žitarica bogatih vitaminima i mineralima“, kaže dr Srećković Dimitrijević dodavši da bi trebalo smanjiti unos alkoholnih pića.
Prof. dr Sanja Mazić, šef Katedre za medijicinu sporta i Katedre za medicinsku fiziologiju Medicinskog Univerziteta u Beogradu naglasila je da je naučno dokazano da fizička aktivnost i vežbanje mogu koristiti u prevenciji i terapiji većine hroničnih nezaraznih bolesti, kao i unapređenju mentalnih spodobnosti i poboljšanju psihičkog stanja.
„Fizička aktivnost unapređuje zdravlje, a prava doza je 150 minuta nedeljno. Minimalna količina kalorija koje treba da potrošimo nedeljno je 1.050, ako smo aktivni preporučeno vreme. Svakodnevno treba preći pet kilometara odgovarajućom brzinom kretanja i potrošiće se između 300 i 400 kalorija. Ako smanjimo dnevni unos kalorija za 500 i povećamo energetsku potrošnju za 500 kalorija, možemo nedeljno oslabiti jedan kilogram“, naglašava doktorka Mazić.
Kardiolog, predsednik „HIPSE“ i pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, prof. dr Nebojša Tasić, kazao je da faktori rizika za kardiovaskularne bolesti uključuju starost preko 40 godina, sedentarni način života, hipertenziju, gojaznost, pušenje.
Kako je rekao, na genetske faktore, date nam rođenjem, ne možemo da utičemo, ali na kilažu, pušenje, ishranu – možemo.
„Ishrana, pušenje i sedalni način života nekada su bili ‘navika’, a vremenom su prerasli u faktore rizika. Oni su nekako uvezani i vrlo često osoba ima više ovih faktora“, kazao je doktor Tasić.
„Mi u ‘HISPI’ negujemo miltidisciplinarni i presonalizovani pristup gde zajedno sa pacijentom pravimo plan u dinamici koja je realna za tog pacijenta.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.