Španski genetičari konstruisali su specijalnu „zlatnu“ salatu koja obezbeđuje znatno veću količinu vitamina A, hranljive materije koja je neophodna za funkcionisanje imunog sistema, vid, pravilan rast i razvoj. Ista metoda mogla bi da se koristi da se u budućnosti i druge namirnice obogate svojstvima koja unapređuju zdravlje.Nakon što je petostruko povećao količinu vitamina A u biljci Nicotiana benthamiana, koja je bliska rođaka duvana, tim predvođen naučnicima sa Politehničkog univerziteta u Valensiji u Španiji, prilagodio je genetski sastav zelene salate (Lactuca sativa).Postupkom je uvećan nivo beta-karotena – jedinjenja crveno-narandžaste boje koje se u našem telu pretvara u vitamin A.Beta-karoren obično je uskladišten u malim zelenim „solarnim panelima“ koji pokreću fotosintezu, poznatim kao hloroplasti. Povećanje zaliha beta-karotena bi smetalo biljkama pri razvoju.Da bi se izbeglo ometanje prirodnih procesa fotosinteze koji su zelenoj salati neophodni za život i rast, istraživači su morali da razmišljaju izvan ustaljenih okvira.„Listovima su potrebni karotenoidi, kao što je beta-karoten, za pravilno funkcionisanje fotosintetskih kompleksa hloroplasta. Kada se previše ili premalo beta-karotena proizvodi u hloroplastima, oni prestaju da funkcionišu, a listovi na kraju umiru“, objašnjava Manuel Rodrigez Konsepsion molekularni biolog Politehničkog univerziteta u Valensiji, prenosi RTS.Prema njegovim rečima, metoda koju su razvili uspešno proizvela i akumulirala beta-karoten u ćelijskim delovima gde se obično ne nalazi i to kombinovanjem biotehnoloških tehnika i tretmana sa visokim intenzitetom svetlosti.Deo dodatnog beta-karotena je uskladišten u citosolu, tečnom delu ćelija lista. Više jedinjenja je proizvedeno pretvaranjem nekih hloroplasta u hromoplaste (pigmentne jame) – uvođenjem gena za bakterijski enzim crtB – sposobnog da skladišti još više beta-karotena.Pored genetskih modifikacija, biljke su takođe bile podvrgnute tretmanima svetlosti visokog intenziteta, što je dovelo do stvaranja više masnih jedinica za skladištenje poznatih kao plastoglobule koje se razvijaju unutar zelene salate.„Stimulisanje formiranja i razvoja plastoglobula molekularnim tehnikama i intenzivnim svetlosnim tretmanima ne samo da povećava akumulaciju beta-karotena već i njegovu biodostupnost“, naglašava molekularni biolog Luka Moreli sa Politehničkog univerziteta u Valensiji.Poboljšanje biodostupnosti beta-karotena u zelenoj salati povećava njegovu dostupnost u crevima, gde se pretvara u vitamin A.Sav ovaj dodatni beta-karoten, koji se nalazi u izobilju u šargarepi, bundevi i drugim narandžastim plodovima, čini zelenu salatu žutom, i otuda potiče naziv „zlatna“ koji su istraživači dali salati.Studija iz 2023. godine pokazala je da nedostatak vitamina A utiče na stotine miliona osoba u razvoju širom sveta.Pronalaženje novih načina da se ishrani većeg broja ljudi pruži preko potrebna nadogradnja je ključna za ograničavanje posledica loše ishrane.„Nedostatak mikronutrijenata, poznat i kao skrivena glad, i dalje je veliki problem u mnogim zemljama. Konkretno, nedostatak vitamina A izaziva kseroftalmiju i može dovesti do drugih zdravstvenih problema, pa čak i smrti. To naročito pogađa decu u populacijama širom sveta koje imaju siromašnu ishranu“, navode istraživači u radu objavljenom u stručnom časopisu „Plant Journal“.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
21