Depersonalizacioni poremećaj se karakteriše epizodama depersonalizacije (narušen doživljaj sebe) i derealizacije (narušen doživljaj okoline) uz očuvan odnos prema realnosti. Učestalost poremećaja u opštoj populaciji je 1-2%, podjednako je zastupljen kod oba pola i bolest se najčešće javlja u trećoj deceniji života.Početak poremećaja je obično nagli, često nakon traumatskog iskustva, dok je tok hroničan. Iako je tipično prisustvo epizoda depersonalizacije i derealizacije, poremećaj se ređe može ispoljiti i u formi gde su ovi fenomeni kontinuirano prisutni, uz manje ili veće oscilacije u intenzitetu, piše Stetoskop.info.Šta je depersonalizacioni poremećaj i koji su njegovi simptomi?Depersonalizacija predstavlja narušen doživljaj sebe. Tokom doživljavanja depersonalizacije osoba sebi deluje strano ili nestvarno, ima utisak da se promenila u fizičkom ili psihičkom smislu, u potpunosti ali i delimično.Čest je doživljaj odvojenosti od svog tela. Osoba ima utisak kao da joj telo više ne pripada, da je izvan njega i da ga posmatra odnekuda. Kada se pogleda u ogledalo telo može izgledati beživotno uz utisak da osoba ne gleda samu sebe.Slično je i sa mentalnim procesima kao što su misli, osećanja i sećanja. Osoba ima utisak da je otuđena od njih, da ne misli svoje misli, da to nisu njena sećanja, da su emocije otupele ili nestale. Neke osobe opisuju da se osećaju kao automat ili mašina, da su im pokreti mehanički ili da ne kontrolišu pokrete i govor.Razlika između derealizacije i depersonalizacijacijeDerealizacija predstavlja narušen doživljaj okoline. Osoba ima utisak da je okolina izmenjena, deluje mu izveštačeno, neprirodno, strano, nadrealno. Boje i oblici se doživljavaju kao promenjeni, predmeti su mutni, veći ili manji, dvodimenzionalni ili iskrivljeni, boje su izbledele itd. Neke osobe imaju doživljaj kao da su u snu ili na filmu.Po intenzitetu depersonalizacija i derealizacija mogu imati blage forme u vidu jednostavnog, snenog stanja u glavi, ali i zastrašujuće oblike sa katastrofičnim doživljajem promene sopstvene ličnosti ili okoline.Generalno, reč je o neprijatnim fenomenima koji izazivaju:Takođe, često je prisutan i strah od gubitka kontrole ili gubitka razuma. Trajanje epizoda i njihova učestalost variraju. Epizode mogu biti svakodnevne, ili se javljati jednom nedeljno ili ređe, i mogu trajati od nekoliko minuta do nekoliko sati ili dana.Kao što je već pomenuto u uvodnom delu, odnos prema realnosti kod depersonalizacionog poremećaja je očuvan. Osoba uviđa da doživljaj depersonalizacije ili derealizacije ne odgovara stvarnosti. Iz tog razloga ovaj poremećaj je klasifikovan u grupu neurotskih poremećaja.Foto: Shutterstock/ Trismegist sanDepersonalizacioni poremećaj može biti pridužen i drugim psihičkim poremećajimaOsim u depersonalizacionom poremećaju gde se javljaju samostalno kao primarni fenomeni, depersonalizacija i derealizacija se mogu javiti sekundarno u brojnim drugim psihičkim poremećajima, navodi Stetoskop.info.Viđaju se kod:
Paničnog poremećaja u toku paničnog napada – napadi panike su poremećaji anksioznosti, koji predstavljaju specifičan zastrašujući doživljaj intenzivnog straha i nastupajuće katastrofe praćen brojnim telesnim simptomima. Nastaje naglo, neočekivano traje do desetak minuta, posle toga se spontano završava.
Depresije – je poremećaj raspoloženja koji se karakteriše prisustvom izuzetne tuge, razočarenja, usamljenosti, beznađa, nedostatak vere u sebe i osećaj krivice i niže vrednosti. Ovakvo stanje je vrlo ozbiljno i može trajati veoma dugo, remeteći jedinku u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.
Postraumatskog stresnog poremećaja – (PTSP) predstavlja anksiozni poremećaj koji se javlja kod nekih osoba nakon što su bile izložene opasnom događaju. Osobe koje pate od posttraumatskog stresnog poremećaja osećaju napetost i strah čak i kada nisu više u opasnosti.
Akutne reakcije na traumu – okolnosti zbog kojih se osoba oseća ugroženo i psihološki bespomoćno,
Šizofrenije – duševna bolest koja oboleloj osobi onemogućava razlikovanje stvarnih (realnih) od nestvarnih (nerealnih) doživljaja ili iskustava, ometa logičko razmišIjanje, normalne osećajne doživIjaje prema drugim osobama, te narušava njeno društveno funkcionisanje.
Temporalne epilepsije – je naziv za neurološko oboljenje, koje se manifestuje povremenim motornim, senzornim, neuropsihičkim i doživljajnim poremećajima, uz gubitak svesti.Depersonalizacija nije nužno patološki fenomen. Ona se može javiti kod:
hroničnog umora i iscrpljenosti,
zloupotrebe alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci,
kod dužeg nespavanja.Lečenje depersonalizacionog poremećajaU lečenju depersonalizacionog poremećaja koriste se različite psihoterapijske procedure i metode, najčešće uz dodatnu primenu lekova.Adekvatan tretman podrazumeva obradu traumatskih događaja, bilo da su oni bili prisutni tokom razvojnog perioda ili su neposredno prethodili početku poremećaja. Potrebno je sagledati i aktuelne nepovoljne životne okolnosti koje često utiču negativno na tok poremećaja. Važno je raditi na reinterpretaciji i dekatastrofizaciji simptoma kao i reakcijama pacijenata, ističe Stetoskop.info.Suportivna terapija može pomoći pacijentima da žive sa smetnjama i omogućava bolje funkcionisanje.Medikamentni tretman uključuje primenu:
antidepresiva,
psihostabilizatora i
benzodiazepina.U poremećajima gde se depersonalizacija i derealizacija javljaju sekundarno potrebno je lečiti primarni poremećaj. Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.