Teorija o 10.000 koraka dnevno za zdraviji život nastala je 1964. godine: Da li je istina ili mit?

Preporuke koje je prikupio naučni časopis Focus, koji posluje u sklopu kompanije BBC, česte su i ne predstavljaju novitet, ali kada se objedine, uočava se kako je zdrav život zapravo i prilično aktivan. Proverili smo.

Prema britanskom NHS-u, preporuka je da se vežba 150 minuta nedeljno, a ako je reč o intenzivnijem vežbanju, dovoljno je i 75 minuta. Jedino vežbanje u toj meri ima učinak na naš zdravlje. I to zaista odgovara vežbanju tri do pet puta nedeljno, zavisno od intenziteta.

Ukoliko toliko vežbate smanjujete rizik smrtnosti za 10 posto, na primer za 20 posto smanjuje se rizik od smrti od srčanog udara. S time da je intenzivnija fizička aktivnost i bolja. Ako ste dovoljno zdravi da bez problema podnosite brži srčani ritam, tada je bolje da vežbate jačim intenzitetom, nauka to snažno podupire.

Razlika nastupa u određivanju vrste vežbanja koju svrstavamo pod umereno ili intenzivnije. To bi, recimo, značilo da su šetnja, lakši rad ili vožnja rolera umerena aktivnost, dok bi trčanje, plivanje ili aerobik bili intenzivniji. I pritom je psihologija izuzetno bitan deo, jer je intenzivniju aktivnost lakše upražnjavati u društvu ili radeći nešto što vas i zabavlja.

Takođe je uglavnom poznato kako i najpravilnije i najredovnije vežbanje malo znači ako se ne odmarate dovoljno. Preporučuje se spavanje od sedam do osam sati svake noći kada je reč o odraslima, a mlađim uzrastima potrebno je i malo više.

Uz toliko sna možemo biti sigurni da mozak ima dovoljno vremena da odradi sve što treba da bi funkcionisao na zdrav način. Kod nekih se može raditi i o kraćem razdoblju, a kod nekih i o dužem, no prosek je od sedam do osam sati.

Osim što blagotvorno utiče na mozak, ta zastupljenost sna utiče i na raspoloženje te, naravno, na zdravlje. I kod vežbanja i kod sna reč je o preporuci, vremenu koje je poželjno, ali oko kojeg se u svakom slučaju ne smemo opterećivati. Postoji tu i jedan zgodan savet.

Ako osetite da vam od sedam do osam sati sna nije dovoljno, tada sat vremena pre odlaska na spavanje uklonite elektroniku, nemojte koristiti laptop ili telefon.

Isto tako, potrebno je da uverite sebe kako zdrav san ima daleko veću vrednost od rešavanja zaostataka proteklog dana, a to je ponašanje koje bi trebalo promeniti, ponajprije planiranjem svog dana kao i pristajanjem na situaciju da ćete odustati od nekih ciljeva koji su u koliziji s dobro prospavanom noći.

Potom dolazimo do najinteresantnijeg dela, a to je unosalkohola na nedeljnom nivou. Preporuka je da to ne bude više od 14 jedinica. To bi bilo od pet do šest velikih lager piva ili šest čaša vina, ništa više od toga.

Ako se pridržavamo ovih vrednosti, procenjuje se da su šanse da nas usmrti neka s alkoholom povezana bolest ravne nuli. Pretnja ovom cilju je tržište, kažu stručnjaci za ugledni britanski naučni časopis. Konkretno se radi o dostupnosti pića, ceni i reklamiranju, s tim da se ne sme zanemariti činjenica da dosta ljudi uživa u piću.

Najpre, kad se to preračuna, reč je o 1680 minuta aktivnosti, koliko je potrebno da bi se napravilo 10.000 koraka svakog dana u nedelji. A onda se shvatilo kako brojači koraka kakve danas imate na svakom telefonu ne rade dobro svoj posao upravo zato što ne mogu da razlikuju korake u svrhu dnevnih aktivnosti i one koje činimo zbog zdravlja.

Važnije je pitanje da li nam zaista treba 10.000 “zdravih“ koraka dnevno. Čini se da to baš i nije tako, puno istraživanja upućuje na to kako je za odrasle dovoljno 6000 koraka da bi ispunili zdravstvene potrebe. U jednom istraživanju zaključeno je da je već 7.500 koraka dnevno dovoljno da se postigne veoma niska stopa smrtnosti.

Već uz 4.400 koraka smrtnost se smanjivala za 41 posto u odnosu na osobu koja dnevno prelazi prosečno 2.700 koraka. Konačni zaključak je da šetnja samo po sebi znači malo ako su zanemareni svi ostali činioci zdravog života, poput uravnotežene ishrane. Odnosno, ishrane kod koje se unosi optimalan nivo nutrijenata potrebnih svakog dana kako bismo se održali zdravima.

Izvor: vecernji.hr