U Evropi 20 odsto bakterijskih infekcija otporno na antimikrobne lekove

Ovogodišnja Svetska nedelja svesnosti o antimikrobnoj rezistenciji obeležava se pod sloganom „Budi i ti deo promene!“.Generalna skupština Ujedinjenih Nacija je donela deklaraciju koja uključuje i smanjenje globalnih smrtnih slučajeva povezanih sa antimikrobnom rezistencijom za 10 odsto do 2030. godine .Pojava i širenje patogena otpornih na antimikrobne lekove, u koje spadaju antibiotici, antimikotici, antiparazitici i antivirusni lekovi, ozbiljna su pretnja u sprečavanju i lečenju uobičajenih infekcija i obavljanju rutinskih medicinskih postupaka čije je uspešne ishode upravo i omogućila ova vrsta lekova. Samo u Evropi svaka peta bakterijska infekcija otporna je na antibiotike, dok u nekim državama članicama ta brojka iznosi čak 40 procenata.Tako se antimikrobna rezistencija (AMR) sve više prepoznaje kao jedan od gorućih javnozdravstvenih izazova i  odgovorna je za oko 1,3 miliona smrtnih slučajeva u svetu svake godine, uključujući 35.000 na evropskom ekonomskom području – gotovo 100 ljudi dnevno. Ako se ovom izazovu ne pristupi odmah na pravi način, ovaj broj bi mogao da dostigne zabrinjavajućih 390.000 smrtnih slučajeva godišnje u regionu Evrope do 2050. Podjednako su alarmantne i ekonomske posledice, budući da AMR košta EU/EEA preko 11 milijardi evra godišnje, a procenjuje se da će zdravstvene sisteme na globalnom nivou do 2050. koštati još dodatnih milijardu američkih dolara godišnje .Iz tog razloga je Evropska komisija krajem septembra ove godine pozdravila Političku deklaraciju UN o jačanju delovanja protiv antimikrobne rezistencije (AMR). Deklaraciju su podržale zemlje članice UN, uključujući i članice EU, i na taj se način obavezale na konkretne postupke za rešavanje AMR-e pristupom „Jedno zdravlje“, među kojima su smanjenje globalnih smrtnih slučajeva povezanih sa AMR-om za 10 odsto do 2030, smanjenje upotrebe antibiotika u poljoprivredno-prehrambenom sektoru, kao i poziv na hitnu akciju i pojačane podsticaje za istraživanje i razvoj.S druge strane, uprkos ozbiljnosti ove pretnje, zasad nema značajnijeg pomaka kad su u pitanju inovacije u razvoju novih antimikrobnih lekova. Danas se zna da je vrlo malo novih antibiotika u fazi pretkliničkog i kliničkog ispitivanja i da je potrebno usmeriti se na očuvanje postojećih. Zbog toga i Evropsko telo za pripravnost i odgovor na zdravstvene krize HERA proaktivno unapređuje istraživanje i razvoj i osigurava dostupnost vitalnih medicinskih protivmera.Ozbiljnost antimikrobne rezistencije po zdravlje stanovništva prepoznala je i sama Evropska komisija, koja je borbu protiv ove globalne pretnje uključila i u svoju najveću reformu zakonodavstva EU o lekovima u poslednjih 20 godina. Komisija se, pritom, zalaže za smanjenje upotrebe antibiotika i državama članicama preporučuje utvrđivanje odgovarajućih nacionalnih ciljeva – smanjenje potrošnje antibiotika u EU za 20 odsto do 2030. i definisanje ciljeva na nacionalnom nivou .Ovogodišnja Svetska nedelja svesnosti o antimikrobnoj rezistenciji (WAAW), koja se obeležava od 18. do 24. novembra, nosi naziv „Budi i ti deo promene!“, čime se građani pozivaju na odgovornu upotrebu, a time i njihov lični doprinos u borbi protiv AMR-e.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Related posts

Osam najopasnijih bakterija otpornih na antibiotike

Masna jetra – simptomi, dijagnoza i poruka lekara

Sve je više dokaza da je zagađenje vazduha povezano s ovim kožnim poremećajem