Nekadašnja učesnica Velikog brata, Tatjana Jovančević podelila je bolan status na svom Fejsbuk nalogu koji je posvetila pokojnom bratu, ali i teškoj borbi sa karcinomom.
Tatjana Tanja Jovančević svojevremeno je učestvovala u rijalitiju “Veliki brat”, a njena životna priča nije laka. Svi je pamte po tome što joj je u mladosti amputirana noga, o čemu je govorila pred kamerama rijalitija, a onda joj je dijagnostikovan i rak dojke, zbog čega joj je jedna i odstranjena u avgustu 2021. godine. Nažalost ovo nije jedina velika tragedija koju je Tanja doživela – 1999. godine premino joj je brat Oliver, a na godišnjicu njegove smrti prisetila se tog bolnog trenutka kada su joj saopštili da njenog rođenog više nema.
“Bila je duboka noć kad smo dobili glas: ‘Je l’ ovde živeo Oliver Jovančević? Kako mislite živeo? Izvolite njegovu jaknu, prsten…Oliver je preminuo‘”, prisetila se Tanja Jovančević i opisala bol koji je osetila u tom momentu: “Ne! Nikad neću to zaboraviti! Tu maglu, zimu, bol, tugu. Taj krik koji je pocepao nebo za tobom”.
Malo pre Oliverove smrti, Tanji je amputirana noga – “Sedela sam u invalidskim kolicima operisana i ustala tog trena. Zaboravila na sve moje bolove jer bol za tobom je najveći. Prošle godine sam se borila pa sve do pre neki dan bila je borba opet sa kancerom. Za malo da odem i ja zauvek. Ali sanjala sam te i obećala sam ti da ću pobediti opet kancer i živeti jer ti živiš kroz mene. Uz pomoć Boga, dobrih ljudi koji su mi u tom trenutku prišli, pomogli ono što bi mi ti pomogao da si živ. Da lakše idem kroz taj pakao i uspela sam nekako iako sam sada sva polupana od svih muka, borbe, ali verujem i boriću se da se oporavim”, napisala je bivša učesnica Velikog brata.
Ona je naglasila da oseća veliku bol i tugu: “Moje srce je bolno jako, moje reči o tebi nikada neće utihnitu dok sam živa i ti ćeš živeti. Stalno ti pokazujem nove tehnike 21 veka jer tebe su spustili u zemlju zadnji dan 20 veka. Nisi stigao da vidiš sva ova ludila danas u 21 veku… Bato moj, ne znam što ti pišem ovde. Ovo mi je kao neki dnevnik i da vratim sećanje na tebe. Želim da ti kažem: Pobedila sam kancer koji me je baš rasturio na delove po drugi put i nadam se da ću još poživeti kako, tako i biti najbolja kao što ti to želiš. Koliko mogu iako me vec sve boli, ali biću jaka, pokušaću opet stati na noge i sigurna sam da gledaš sve moje borbe i da si tu kao moj anđeo čuvar. Da si ponosan na mene. Vole te tvoja sestra i majka Goca, vole te još poneki ljudi koji te nikada neće zaboraviti i tvoj osmeh. Neki od tih ljudi su mi pomogli, verujem da znaš, a poneki me nisi pitali ni kako sam. Počivaj u miru i raju! Volim te beskrajno”.
MONDO