Naučnici oživeli izumrlog vuka iz ledenog doba: Ovako zvuči njegovo prvo zavijanje nakon više od 10.000 godina

Vrsta životinje koja je izumrla pre više od 10.000 godina prvi put je u istoriji oživljena u laboratoriji, saopštila je biotehnološka kompanija Colossal Biosciences sa sedištem u Dalasu. Naučnici su stvorili mladunce strašnog vuka koristeći drevnu DNK, kloniranje i tehnologiju uređivanja gena kojom su izmenili gene sivog vuka – najbližeg živog srodnika praistorijskog strašnog vuka, navela je kompanija. Rezultat je hibridna vrsta koja izgledom podseća na svog izumrlog pretka.Strašni vuk, Aenocyon dirus, koji je poslužio i kao inspiracija za pse iz HBO serije Igra prestola, bio je predator koji je nekada lutao Severnom Amerikom. Bili su veći od sivih vukova, sa nešto širom glavom, gustom svetlom dlakom i snažnijom vilicom. Koristeći drevnu DNK iz dva fosila strašnog vuka, naučnici iz Colossal-a i njihovi saradnici uspeli su da sastave dva visokokvalitetna genoma vrste – kompletne setove genetskih podataka, piše The New Yorker.Foto: Image Capital Pictures / Film Stills / Profimedia„Ovo je veliko dostignuće“Ovo su Romul i Rem, jednojajčani blizanci koje je stvorio genetski startap Colossal Biosciences, i oni su prvi mladunci strašnog vuka u više od 10.000 godina, piše Time.Foto: Colossal Biosciences / Ferrari / ProfimediaVeć u mladosti dugački su gotovo 122 cm, teški 36 kg, a mogli bi narasti do 183 cm i 68 kg. Njihovo ponašanje je takođe zanimljivo – dok bi obični štenci trčali ljudima u zagrljaj, tražili da im se mazi stomak ili tražili poljupce, Romul i Rem to ne rade.Drže distancu, povlače se ako im se osoba približi. Čak i jedan od negovatelja koji ih je podizao od rođenja izaziva njihovo povlačenje. To nije ponašanje domaćih pasa, već divljih vukova – što znači da imaju urođenu potrebu za samoćom.Oslanjajući se na vešti genetski inženjering i očuvanu drevnu DNK, naučnici su dešifrovali genom strašnog vuka, prepisali genetski kod običnog sivog vuka kako bi mu odgovarao, i koristeći domaće pse kao surogat-majke, doneli Romula, Rema i njihovu sestru, dvomesečnu Khaleesi, na svet kroz tri odvojena porođaja prošle jeseni i ove zime.Colossal Biosciences, sa 130 naučnika, od 2021. godine radi i na oživljavanju mamuta, ptice dodo i tasmanijskog tigra. Do sada nisu javno govorili o vukovima, a suosnivač i direktor Ben Lam (43) izjavio je: „Ovo veliko dostignuće je prvo u nizu primera koji pokazuju da naš sistem za deekstinkciju funkcioniše.“„Naš tim je uzeo DNK iz zuba starog 13.000 godina i lobanje stare 72.000 godina, i stvorio zdrave mladunce strašnog vuka“, naveli su iz kompanije, koju su osnovali Lam i harvardski genetičar Džordž Čerč. Uzorke su pozajmili muzeji. Vukovi se sada nalaze na 800 hektara ograđenog imanja, na tajnoj lokaciji, sa obezbeđenjem, dronovima i kamerama. Ceo projekat je sproveden u tišini, a svi uključeni potpisali su ugovor o poverljivosti.Šokantan trenutakMet Džejms, glavni zoološki službenik u kompaniji, koji je ranije radio u zoološkim vrtovima u Dalasu i Majamiju, osetio je značaj trenutka kada su Romul i Rem imali samo pet ili šest nedelja. Tehničar je pevao pesmu iz Male sirene, i kada je pevačica prešla u viši, pa niži ton, Romul i Rem su okrenuli glave i počeli da zavijaju.„Za mene je to bio šokantan, jeziv trenutak. Ti mladunci su proizveli zvuk koji se na Zemlji nije čuo više od 10.000 godina.“, rekao je. Sada ga i milioni drugih mogu čuti.Inače, ovi vukovi su bili nešto veći od sivih, sa snažnijom vilicom i većom glavom. Izumrli su pre oko 12.000 godina, verovatno ne zbog ljudi, već zbog nestanka velikih životinja koje su činile osnovu njihove ishrane – najčešće konja i bizona, a povremeno i lenjivaca i mladunaca mamuta.Naučnici su modifikovali ćelije sivog vuka. Izvršili su 20 izmena na 14 gena, klonirali te ćelije i preneli ih u jajne ćelije donora. „Zdravi embrioni su zatim preneti u surogat-majke“, navela je kompanija, potvrđujući za CNN da su koristili domaće pse.Dva mužjaka su rođena 1. oktobra 2024, a ženka 30. januara 2025, navodi Colossal.Kako bi postigli cilj, naučnici su stvorili hibridni genom koristeći CRISPR tehnologiju, kojom su izbacili određene gene sivog vuka i zamenili ih osobinama strašnog vuka, rekao je profesor evolucione genomike sa Univerziteta u Stokholmu i savetnik kompanije, Love Dalén.Pomoć ugroženim vrstama?„Više od 99,9% genoma je i dalje sivi vuk“, kaže Dalen. „Naučna zajednica će sigurno raspravljati o tome koliko gena mora biti promenjeno da bi se nešto zvalo strašni vuk, ali to je više filozofsko pitanje.“„Oni nose gene strašnog vuka i te osobine ih čine sličnijima strašnom vuku nego bilo koja druga životinja u poslednjih 13.000 godina – i to je fascinantno.“Foto: Colossal Biosciences / Ferrari / ProfimediaDalen, koji je učestvovao u analizi genoma, ali ne i u stvaranju mladunaca, rekao je da je ovo veliki pomak u odnosu na dosadašnji rad u oblasti. „Zapravo su rekonstruisali fenotip strašnog vuka – vidljive osobine vrste. I znamo iz genoma da su verovatno tako i izgledali. Po meni, ovo jeste strašni vuk.“Colossal se nada da će ista tehnologija pomoći i ugroženim vrstama. Objavili su da su proizveli dva legla kloniranih crvenih vukova – najugroženije vrste vuka – koristeći novu, manje invazivnu metodu kloniranja razvijenu tokom rada na strašnim vukovima.Kritike i pitanjaMeđutim, mnogi kritičari smatraju da bi ogromna ulaganja mogla biti bolje upotrebljena, te upozoravaju da stvaranje hibridnih bića može ugroziti životinje koje se koriste kao surogati.Kristofer Preston, profesor filozofije okoline na Univerzitetu Montana, kaže da Colossal očigledno brine o dobrobiti životinja, ali dodaje: „Teško je zamisliti da bi strašni vukovi mogli imati ulogu u ekosistemu, što je cilj koji kompanija navodi za ove genetski modifikovane životinje.“„U državama poput Montane već se borimo da održimo zdravu populaciju sivih vukova uprkos političkom pritisku“, rekao je. „Zato je važno pitati – koja će zapravo biti njihova svrha?“ Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.